Istoričar i viši savetnik Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ istakao je da su komandanti i glavni egzekutori iz odreda šuckora iz pomenutog logora kasnije ubijali srpsku nejač u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima.
Logor u Doboju, koji je postojao tokom Prvog svetskog rata, bio je varnica koja je pokazala šta čeka Evropu kroz nekoliko decenija, poručio je Georgij Engelhardt, istoričar i viši savetnik Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“.
U „Ruskom domu“ predstavljeno rusko izdanje romana „Jevanđelje po robu„, autora Danila Tešanovića o stradanju Srba u dobojskom logoru, prvom koncentracionom logoru u Evropi u 20. veku.
Engelhardt je istakao da se upravo zbog toga, što je to ostavljeno po strani, ponovo prošlo kroz isto.
„Ovo je veliki doprinos kulturi sećanja“ ocenio je Engelhardt, prenosi RTRS.
Na promociji je istaknuto da su komandanti i glavni egzekutori iz odreda šuckora iz pomenutog logora kasnije ubijali srpsku nejač u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima.
DOBOJ: Logor bio varnica za ono što je kasnije uslijedilo u Evropi https://t.co/6a116VqPNj pic.twitter.com/HuZALl7NoE
— Dobojski Info (@Dobojski_Info) March 2, 2023
Uz promociju knjige, upriličena je i izložba „Dobojski logor – kultura sećanja“ Centra za kulturu i obrazovanje Doboj.
Engelhardt je napomenuo da je dobojski logor decenijama bio nepoznanica, te da je čast i privilegija da je ta „gotovo nepoznata priča“ sada dostupna i na ruskom jeziku.
„Ovo se nije desilo negde u Africi već u BiH u Habsburškoj monarhiji u 20. veku. Tamo su zatvarani u stradali ljudi samo zbog svog srpskog porekla“ rekao je Engelhardt.
U dobojskom logoru, u jednom danu, ubijeno je 611 srpske dece
Pisac romana Danilo Tešanović rekao je da je roman nastao na osnovu porodične priče, naglasivši da su dimenzije stradanja Srba u tom logoru ogromne i nikad sagledane, te naveo podatak da je samo u jednom danu 13. aprila 1916. godine ubijeno 611 srpske dece uzrasta do 15 godina.
Tešanović je naglasio da njegov roman svedoči o tome da su glavni egzekutori bili muslimani, takozvani šuckori za koje je ubijanje, vešanje i silovanje srpske dece, žena i nejači bilo zabava.
„To su bile privatne vojske koje su činile zločine nad Srbima. Na današnji dan potomci tih šuckora, unuci, praunuci ubili su srpskog svata kod Stare crkve u Sarajevu. I za taj zločin niko nije odgovarao kao ni za zločin u Doboju“ rekao je Tešanović.
Геноцид над Србима: пројекти швапски, извођачи домаћи.
Планови истребљења Срба су прављени у Бечу још од Берлинског конгреса.
Шуцкори (муслимански добровољци) су преваром скупили преко 46.000 Срба и довели у Добојски логор.
До 1917. у логору је убијено преко 12.000 Срба. pic.twitter.com/JUnsJT82ck
— Миленко Вишњић (@milenkovisnjic) April 26, 2022
Direktor dobojskog Centra za kulturu i obrazovanje Lidija Žarić izjavila je da je tadašnja Austrougarska internirala Srbe iz Podrinja, Hercegovine, sa Ravne Romanije nastojeći da ih eliminiše da bi stvorila tampon zonu prema Srbiji, a da su tadašnje Dobojlije nemo gledale kako te ljude dovoze kao stoku.
„Prema austrougarskim arhivama, kroz logor je prošlo 42.917 ljudi, međutim mnogi istoričari tvrde da nisu upisivana deca i žene mlađe od 17 godina. Mislim da nikada nećemo saznati koliko je ljudi zaista ostavilo kosti u Dobojskom logoru“, rekla je Žarićeva.
Ona je naglasila da se nikad ne sme zaboraviti stravičan podatak da je samo jednog aprilskog dana u logoru ubijeno više od 600 srpske dece.
Žarićeva je ukazala na to da je Srpska pravoslavna crkva pokrenula aktivnost da se mučenici proglase svetim zajedno sa protom Trninićem koji je preminuo pokušavajući da kaže istinu.
„U dobojskom logoru nisu stradale Dobojlije. Oni su samo nemo gledali šta se dešava, a u to vreme nije bilo mnogo Srba u Doboju. Ti ljudi su dovođeni pešice, u vagonima, kolima iz Podrinja, Rogatice, Gacka, Nevesinja“ rekla je Žarićeva i dodala da je glasnije o svemu počelo da se priča tek 1996. godine“, istakla je direktorka Dobojskog centra za kulturu i obrazovanje.
Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју https://t.co/1BZlQuYokL pic.twitter.com/IY06dLGUNc
— Српска Рамонда (@RSerbica) December 26, 2019
Prema njenim rečima, imena i broj stradalih nikada se neće saznati, ali se znaju mesta iz kojih su dovođeni i u kojim više nema prezimena koja su bila česta do otvaranja dobojskog mučilišta.
