Foto: Pexels
Dijete i restriktivni režimi ishrane su često predstavljeni kao siguran put ka vitkoj figuri i boljem zdravlju, ali se malo govori o potencijalnim opasnostima koje mogu izazvati. Jedna od najčešćih nuspojava jeste mogućnost razvoja hormonalnog disbalansa.
Hormonalni disbalans predstavlja poremećaj u funkcionisanju endokrinog sistema, a znamo da je endokrini sistem najodgovorniji za regulaciju hormona u našem organizmu. Sa druge strane, dijete, a posebno one ekstremne i restriktivne, izazivaju neuravnoteženost u proizvodnji i delovanju hormona. Jasno je koliko onda treba biti pažljiv i oprezan pre upuštanja u bilo kakve ograničene režime ishrane. Pročitajte više o tome u nastavku teksta.
Kako rade hormoni kada smo na dijeti?
Još smo u školi na časovima bilogije učili kako je ljudski organizam složena mašina koja radi na bazi različitih hormona da bi održao ravnotežu i pravilno funkcionisao. Ono što nas nisu učili je da, kada je unos hrane ograničen ili potpuno isključen, telo reaguje smanjenim lučenjem pojedinih hormona, važnih za regulaciju metabolizma i održavanje optimalnog zdravlja.
Kada se drastično smanji unos hrane ili se izostave određene grupe namirnica, organizam reaguje kao da se nalazi u stanju gladi i preživljavanja. Taj takozvani “survival mode” dovodi do aktivacije hormona stresa i gladi, kao što su kortizol i grelin, koji kontrolišu apetit i energetsku ravnotežu. Ako pročitate neke smernice vezane za UN dijetu, recimo, biće vam mnogo jasnije. Kao rezultat svega, dolazi do usporavanja metabolizma i promena u radu hormona štitaste žlezde, insulina i drugih nama bitnih hormona.
Jedan od najvažnijih hormona koji može biti ugrožen prilikom držanja restriktivne dijete je leptin. Leptin je odgovoran za regulaciju apetita, metabolizma i uspostavljanje energetskog balansa. Smanjenim unosom hrane zbunjujemo organizam i minimalizujemo nivo leptina u telu, što mu signalizira da je gladno i da mu je potrebno više hrane. Zato i dolazi do povećanja apetita i prejedanja, a samim tim kontraefektivno deluje na naš cilj da smršamo.
Foto: Pexels
Osim toga, restriktivne dijete same po sebi nas primoravaju da unosimo manje količine određenih hranljivih materija koje su važne za samu proizvodnju hormona. Nedostatak masti u ishrani, recimo, smanjuje proizvodnju hormona koji su upravo zasnovani na masnoćama, kao što je estrogen. Nedovoljan unos ugljenih hidrata smanjuje nivo serotonina, hormona sreće i zadovoljstva.
Stroge dijete utiču i na lučenje insulina i tiroidnih hormona, poznatijih kao hormoni štitne žlezde. Zahvaljujući insulinu imamo pravilnu regulaciju nivoa šećera u krvi, dok njegovo narušeno lučenje izaziva bolest modernog doba – insulinsku rezistenciju. Tiroidni hormoni su najvažnija grupa hormona kod regulacije metaboličkih procesa u organizmu, pa njihov disbalans rezultira usporavanjem metabolizma i nagomilavanjem suvišnih kilograma.
Zaključno sa tim, hormonalni disbalans ima širok spektar negativnih efekata po naš organizam. Hormonalni poremećaj je krivac i za česte promene raspoloženja, poremećaje menstrualnog ciklusa kod žena, nesanicu, hroničan umor, zatim za smanjenje seksualne želje i izmenjen telesni sastav. A možda i najvažnije je to da dugotrajna izloženost organizma ovom stanju povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti, dijabetes i oboljenja koštanog sistema.
Jasno je da ne moramo posebno da naglašavamo koliko je važno da redovno proveravamo stanje hormona, posebno ukoliko smo brzo nagomilali ili izgubili kilograme.
Kako držati hormone pod kontrolom?
Kao krucijalni elementi u našem telu koji regulišu gotovo sve biološke procese, hormoni bi trebalo da nam budu na listi prioriteta prilikom promene ishrane. Kako biti u harmoniji sa njima i držati ih pod kontrolom?
Foto: Pexels
Od ishrane sve počinje
Zato neka vam tanjir uvek bude prošaran raznovrsnim i svežim namirnicama. Prema principima mediteranske ishrane. Ukoliko ste u mogućnosti, birajte organske namirnice, poput svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova i mahunarki. Ručak i večera neka sadrže zdrave izvore proteina, kao što su riba, piletina, jaja, kako biste podržali pravilan rad hormona. Izbegavajte mesne prerađevine i fast food obroke, puni su aditiva i šećera I direktno utiču na ravnotežu hormona.
U zdravom telu su i zdravi hormoni
Zato je fizička aktivnost važna za zdravlje, pa tako i za zdrav odnos hormona u telu. Da li ste znali da vežbanje stimuliše proizvodnju hormona sreće, kao što je endorfin, a istovremeno smanjuje nivo hormona stresa, poput kortizola? Zato odaberite aktivnosti koje vam donose radost i prilagodite ih svom životnom stilu. Plivanje, šetanje, teretana, vožnja bicikla, planinarenje… sve ove vrste vežbanja će vam doneti brojne benefite.
Zdrav san
I san je dragocen saveznik u održavanju hormonske ravnoteže. Tokom dubokog i kvalitetnog odmora, naše telo obnavlja hormone, popravlja oštećene ćelije i izgrađuje imunitet. Pokušajte da održavate isto vreme za buđenje i spavanje kako biste pomogli telu da se prirodno sinhronizuje i reguliše hormone poput melatonina, koji je odgovoran za san. Koliko god okolnosti dozvoljavaju, uspostavite redovnu rutinu spavanja, izbegavajte stimulanse poput kofeina pre odlaska u krevet i priuštite sebi miran i udoban ambijent u kojem ćete se osećati opušteno i prijatno.
Izbegavanje stresnih situacija i kontrola emocija
Da bismo ostali u harmoniji sa svojim telom, važno je da budemo svesni svojih emocija i mentalnog stanja. Negativne emocije i stres vrlo negativno utiču i na hormone. Kako biste ih izbegli ili bar naučili samokontrolu, isprobajte tehnike kao što su duboko disanje, meditacija ili joga. Upražnjavanjem neke od ovih aktivnosti u stresnim uslovima, podstičete proizvodnju hormona koji vam donosi osećaj smirenosti, a to je serotonin. Stručnjaci preporučuju uživanje u hobijima, jer i oni mogu biti od velike pomoći u smanjenju stresa.
Okružite se porodicom i dobrim i kvalitetnim ljudima čije društvo vam prija. Nije tajna da prijateljstvo, pažnja, podrška i ljubav koje dobijamo od drugih podstiču oslobađanje hormona ljubavi, poput oksitocina, koji nas čini srećnim i uravnoteženim. Kada radite na izgradnji zdravih odnosa sa porodicom, prijateljima i partnerom, radite i na svom emocionalnom i fizičkom blagostanju.
Ukoliko primetite bilo kakve znakove disbalansa hormona, obavezno se javite endokrinologu kako biste počeli da rešavate problem na vreme. Redovne posete lekaru i testovi krvi mogu vam pomoći da pratite status i identifikujete eventualne nepravilnosti. Učenje o hormonima je dugotrajan proces, ali ulaganje u sopstveno zdravlje je najvrednija investicija koju možete napraviti. Zato pametno birajte namirnice koje unosite u svoje telo, šetajte, odmarajte, državajte pozitivnu energiju i zdrave međuljudske odnose, negujte ljubav, budite podrška dragim ljudima i zatražite podršku od njih kada je vama potrebna. Samo tako ćete svoj hormonski balans držati pod kontrolom. I nikad ne zaboravite da malim koracima i doslednošću možete postići velike promene!
