Zbog odlaska u inostranstvo na severu Banata nedostaju sezonski radnici

U Srbiji preko sto hiljada ljudi obavlja sezonske poslove. Ovakav način rada, oduvek je pripadao takozvanoj sivoj zoni. Posle ekonomskog propadanja naše zemlje postao je još rasprostranjeniji i još teži. Takođe, predstavlja posledicu procesa privatizacije. Mnogim porodicama i dan danas to je primarni izvor prihoda.

U severnom delu Banata posla ima više nego što ima radnika, kako je rečeno u redakciji. Najviše „sezonaca“, odnosno ljudi koji obavljaju sezonske poslove ima u poljoprivredi, ugostiteljstvu i na fizičkim poslovima. Situacija je danas takva da sve više njih traži sezonske poslove ali izvan granica naše zemlje.

Preko Omladinske zadruge „Metalac“ iz Kikinde, na privremenim i povremenim poslovima angažovano je oko 150 ljudi. Kako se navodi prostora za posao ima mnogo ali nema dovoljno zanteresovanih za njihovo obavljanje.

„Imamo potrebu za radnicima, i trenutno nam trebaju radnici za košenje trave, trebaju nam traktoristi, viljuškaristi, radnici za sezonske poslove u poljoprivredi. Prošle godine smo, recimo, odbili dosta potencijalnih poslova baš u poljoprivredi jer nismo imali dovoljno zainteresovanih radnika“, rekao je direktor OZ „Metalac“, Žarko Ćirić.

Sudeći po rečima sagovrnika, poslodavci uredno izmiruju svoje obaveze. Ali bez obzira na tu tvrdnju radnici se ipak odlučuju za rad „preko“, odnosno poslove traže van Srbije.

„Na osnovu našeg iskustva i kontakata sa nezaposlenima, određeni broj radnika otišao je zbog posla u inostranstvo, najviše u Mađarsku i u Rumuniju. Takođe, postoje migracije i prema većim centrima“, izjavio je Ćirić.

Možda i krucijalni razlog odlaska sezonskih radnika jeste taj što su u inostranstvu dnevnice mnogo veće. Na severu Banata, satnica za rad u poljoprivredi je od 150 do 200 dinara i uvek se traži radnik više. Pored teškog fizičkog rada, sezonski poslovi u povrtarstvu podrazumevaju i obučenu radnu snagu.

Iz udruženja „Banatska lenija“, Nikola Filipović je izjavio, „Tu svakako ima prostora za poslodavce da angažuju određeni broj sezonskih radnika. Zainteresovani sezonski radnici dobijaju mogućnost zaposlenja, ili dodatni prihod, ali obe strane trebalo bi da porade na tome. Jer, definitivno nemamo dovoljno obučene radne snage“.

Ono što se očekuje je da se predloženom zakonskom regulativom o radnom angažovanju na sezonskim poslovima biti valjano definisana najvažnija pitanja. Neka od njih su minimalne cene rada, uslova i rizika koje sezonski radnik i poslodavac ugovaraju. Pored njih naravno učestvuje i inspekcijski nadzor. Kao što je poznato, najbolje bi bilo da sačekamo i vidimo da li takve zakonske norme kod nas mogu da se ostvare i u praksi.