Rat spomenicima, na nišanu su sovjetski vojnici

Na severu Moldavije vandali su oskrnavili spomenik sovjetskim vojnicima podignut u čast ulaska sovjetskih trupa na državnu granicu u martu 1944. godine.

Spomenik se nalazi u blizini sela Korpač u Edinetskom regionu. Napadači su na njemu napisali na rumunskom „Okupatori su prošli ovde“.

Na spomeniku je nacrtan i simbol profašističke rumunske političke partije Gvozdena garda. Delovala je u periodu između dva svetska rata na teritoriji Rumunije.

Kao što je navedeno, ovaj spomenik nije prvi put oskrnavljen. U proteklih 10 godina zabeleženo je pet takvih slučajeva. Vandali su ga polili bojom i oštetili granitnu ploču. Za sve ovo vreme, nijedan krivac nije pronađen.

Ponovljeni slučajevi skrnavljenja spomenika zabeleženi su i na teritoriji Ukrajine. Tako su krajem juna u Kijevu vandali polili farbom spomenike podignute u čast partizana Velikog otadžbinskog rata. Stavili su i uvredljive natpise na biste.

U januaru je objavljeno da su neidentifikovana lica oskrnavila spomenik ruskom pesniku Aleksandru Puškinu u Krivom Rogu tako što su ga ofarbali u plavo.

Rušenje spomenika kroz istoriju je uvek imalo simboličku vrednost, i služilo je da pokaže potpuni raskid s onim što je taj spomenik predstavljao.

O tome svedoče filmska scena rušenja spomenika caru Aleksandru III u Ajzenštajnovom filmu Oktobar, rušenje nacističkih i fašističkih spomenika i statua posle Drugog svetskog rata, rušenje statua komunističkih lidera posle pada komunizma, ali i tokom njegovog trajanja, kao što je bilo za vreme revolucije u Mađarskoj 1956. godine, kada je srušen Staljinov spomenik visok 25 metara.

U Hrvatskoj su prvo srušili spomenik Nikoli Tesli jer im je bilo „mrsko sve što je srpsko”, a onda su ga obnovili kad su počeli da ga svojataju. Pa su njegov lik stavili I na kovanicu evra.

Među upečatljivim scenama rušenja spomenika i statua u 21. veku, je i rušenje spomenika Lenjinu ali i Sadamu Husein, čime je i simbolično okončana njegova vladavina.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u Ukrajini, Poljskoj i baltičkim zemljama srušeni su mnogi spomenici izgrađeni u slavu Crvene armije i Sovjetskog Saveza, što potvrđuje da je odnos prema spomenicima prvenstveno političko pitanje, i podsećanje koje rušenjem se želi da zaboravi.