Projekat u Hrvatskoj: Potapaju jame sa kostima 554 Srba

0
493

Zbog hidrocentrale u Kosinju biće poplavljene kuće i groblja, ljudi će biti proterani sa ognjišta, a potapanju se protive i pravoslavni i katolički sveštenici, koji tvrde da u kraju ima 66 spomenika kulture koji će se naći pod vodom

Na mapi najvećih srpskih stratišta u Drugom svetskom ratu obeleženo je i selo Gornji Kosinj, ispod Velebita, kao mesto gde je ubijeno na stotine srpskih civila u NDH, uključujući decu. Opet se našao u žiži jer bi, uz dva susedna lička sela, trebalo do kraja ove, najkasnije početkom sledeće godine, da bude potopljeno zbog strateškog projekta hrvatske elektroprivrede.

Prvo masovno stradanje u Kosinju dogodilo se 6. avgusta 1941. godine, kada su ustaše banule i povele deo stanovnika, pod lažnim izgovorom da sa meštanima Pazarišta, Krša, Sušnja i Mlakve, moraju da prisustvuju govoru ministra Mile Budaka. Tada je, prema podacima do kojih je došao istoričar Đuro Zatezalo, ubijeno 347 Srba iz Donjeg i Gornjeg Kosinja. Na popisima stanovnika posle Drugog svetskog rata, u Gornjem Kosinju nije zabeležen nijedan Srbin.

BJELOVAR: Poznanici ga pretukli zato što ima IKONE u kući

Mlakva je i danas srpsko selo, ali slabo naseljeno. U njemu se, prema rečima Đorđa Pražića iz Udruženja Gospićana „Nikola Tesla“, nalazi pravoslavna crkva Presvete Bogorodice, u narodu poznata kao Mlada neđelja, zatim spomen-kosturnica sa 329 posmrtnih ostataka srpskih civila i dva američka pilota, kao i spomenik partizanskom odredu „Matija Gubec“. Pražić dodaje i da su ovde, uključujući kraške jame, ukupno registrovane 554 srpske civilne žrtve iz Drugog svetskog rata.

Ova tri sela godinama su planirana za potapanje zbog izgradnje hidroelektrane, čime će, kako kažu u Dokumentaciono-informacionom centru „Veritas“, biti uništeni poslednji tragovi milenijumskog postojanja Srba na tom prostoru.

Zbog hidrocentrale u Kosinju biće poplavljene kuće i groblja, ljudi će biti proterani sa ognjišta – jednako Srbi i Hrvati. Sam projekt planiran je još osamdesetih godina prošlog veka, ali je zaustavljen zbog ratnih sukoba devedesetih, da bi bio nastavljen pre desetak godina. HEP je u međuvremenu nabavio lokacijsku i tri građevinske dozvole, po kojima je izgradnja već započela, a očekuje se da će sledeće godine početi i potapanje.

Vrednost investicije, a tu je uključena i hidroelektrana Senj, jeste 500 miliona evra, a biće potopljena površina od 1.100 hektara, 17 arheoloških lokaliteta, tri crkve, kao i brojni spomenici.

Potapanju se protive i pravoslavni i katolički sveštenici, koji tvrde da u kraju ima 66 spomenika kulture koji će se naći pod vodom. Čak su i stručnjaci skeptični, pa dr Robert Pašičko sa Geotehničkog instituta u Zagrebu tvrdi da je nezamislivo u Evropi doći i potopiti sela, kuće i crkve.

Nakon ustaških grafita, opljačkan parohijski dom Srba u Bjelovaru

Na terenu je trenutno u toku isplaćivanje stanovništva, ali su, prema rečima Pražića, ljudi zbunjeni, dezinformisani i ne znaju šta će dalje biti sa njima. Za kvadratni metar kuće i gazdinstva dobijaju, kaže, oko 300 evra, a za zemlju još i manje.

„To je mahom star svet, koji je ceo život proveo u svom selu. Za mizerne novce koje dobiju ne mogu da kupe bog zna šta u Gospiću ili Perušiću, jer su tamo cene skočile. U mnogim slučajevima ni ostavinske rasprave nisu završene, pa se zemlja još vodi na vlasnike stradale u Drugom svetskom ratu. Pri hrvatskom Ministarstvu pravde i uprave formiran je fond, odakle će biti isplaćivani kada se završe ostavine“, objašnjava Pražić.

On je vlastima dostavio predlog kako da se spase i sačuva srpska kulturna baština, pošto je jasno da od potapanja neće odustati. Na sastancima sa predstavnicima HEP i vlasti istakao je i da postoji još desetak neekshumiranih kraških jama iz doba NDH, od kojih se pet nalazi na terenu predviđenom za jezero. Rečeno mu je da će i ove jame biti ekshumirane o trošku HEP.

Pražić predlaže da se žrtve iz spomen-kosturnice u Mlakvi, među kojima je 122 dece, kao i iz novoiskopanih jama, sahrane u kripti crkve, koja će biti preneta u srpsko selo Krš. Posmrtni ostaci sa dva pravoslavna groblja biće prebačeni u sela Krš i Studenci, i ove ekshumacije su već počele. Predlaže i da se u Kršu napravi etno-selo, kom će ljudi pokloniti spasene artefakte.

Svi partizanski spomenici, prema odluci vlasti, biće prebačeni u Perušić, u aleju ili, kako je već zovu, na „groblje spomenika“.

Najveći problemi su izbili kada je opština Perušić, u saradnji sa HEP-om, izvršila ekshumaciju starog groblja Mance draga, koje bi trebalo da postane lokacija budućeg kamenoloma. Na jedno od dva katolička groblja, koja se sele, radnici su ušli bagerom.

U hrvatskom selu Bobota u kojem žive Srbi ispisan ustaški simbol

„Samo jedan od tri generatora u Senju bi proizveo više struje, nego ta hidrocentrala u Kosinju, ali tri se godine odgađa revitalizacija Senja. Kad bi se to uradilo ne bi se trebalo potapati Kosinjsko polje“, kazao je nedavno hrvatski poslanik Zvonimir Troskot.

U pokrenutoj „Inicijativi za Kosinj“, grupa naučnika sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu napisala je da bi „osim kulturne baštine, projektom hidroelektrane došlo do potapanja naselja i prisilnog iseljavanja lokalnog stanovništva, a ugrozila bi se i delom uništila i iznimna prirodna baština i bioraznolikost toga kraja“.

Iz HEP kažu da je reč o strateškom projektu.

„To je najveći hidroenergetski projekat koji se gradi u Hrvatskoj. On će omogućiti energiju sa Senjom 2 u iznosu od 340-350 gigavat-sati godišnje, što odgovara snabdevanju više od 70.000 domaćinstava, dok Ličko-senjska županija broji oko 50.000 stanovnika“, navode iz HEP-a.