Pixabay
Fotogenična stabla trešanja u cvatu, brojne zanimljive skulpture, čarobna jezerca, deca i odrasli koji se bezbrižno sunčaju na smaragdnozelenoj, uredno ošišanoj travi ili opušteno voze na biciklima, terapijski vrt, stara kapelica koja bi uskoro trebala da se pretvori u pozorište…
Zvuči idilično, zar ne? Sve ovo možete pronaći na grobljima u Kopenhagenu, koja su evoluirala u javne, urbane prostore u koje hrle živi – i to ne podstaknuti smrću, nego radošću života, piše putnikofer.hr.
Groblja u Kopenhagenu pretvorena su u zelene oaze i omiljena su mesta brojnih generacija
Groblja u mnogima izazivaju osećaj jeze i nelagode, a neki ih pak doživljavaju kao lepa i mirna mesta. Građani sekularne Danske definitivno spadaju u ovu drugu kategoriju.
Njima su groblja puno više od lokaliteta na kojima ispraćaju i sećaju se svojih pokojnika. Tako su u danskoj prestolnici poslednja groblja s vremenom pretvorena u prava zelena utočišta, pogodna za društvene interakcije i omiljene aktivnosti svih generacija.
Kopenhagenška groblja danas su i prava turistička atrakcija. Mnoge agencije nude organizovane obilaske istih na kojima vodiči posetiocima otkrivaju tajne iz lokalne kulture sahranjivanja. Prema istorijskim podacima, kremiranje u Danskoj postalo je legalno tek krajem 19. veka.
Pre toga, mrtvi su se sahranjivali isključivo u zemlju, što je predstavljalo značajan izazov jer je s vremenom postajalo sve teže naći dovoljno prikladnih mesta za sve pokojnike. Promene su bile nužne pa je već do 1950. godine u Kopenhagenu oko polovic preminulih bila kremirana. Danas je tako s većinom, tj. barem s 90 posto mrtvih.
Transformaciji groblja pridoneo je i opšti pad religioznosti među stanovništvom, ali i sve veći broj ljudi koji su se doseljavali u glavni grad Danske. Kao posledica toga, polako su se otkrivale goleme, ali nedovoljno iskorišćene zelene površine na nekim grobljima u Kopenhagenu.
Postupno, ali pre svega dostojanstveno, počeli su da ih ”okupiraju” živi stanovnici toga grada.
Kako se pojavila tradicija služenja vode uz kafu
Na groblju se organizuju koncerti, predstave, izložbe…
Delovi poslednjih groblja s vremenom su se pretvorili u popularna rekreacijska područja. Ipak, građani Kopenhagena pritom nisu zaboravili da su to i dalje mesta na kojima ožalošćeni posećuju grobove svojih najmilijih. To najbolje dokazuje groblje „Assistens“ u Nørrebrou, modernoj i multikulturalnoj četvrti koja je omiljeno okupljalište studenata i kreativaca.
Lokalci ga od milja zovu ”mestom za odmor duše”. Prostire se na površini od 25 hektara i domaćin je brojnim kulturnim događanjima tokom cele godine – tamo se organizuju koncerti, predstave, izložbe… Naravno, jasno je označeno koja se područja koriste za sahrane, a koja za rekreaciju i opuštanje. A za što lakše snalaženje na ovoj neobičnoj lokaciji, posetiocima su dostupne i odgovarajuće karte.
Spokojna lepota prirode i rajski ambijent
Čak ako i niste veliki ljubitelj groblja, Assistens će vas očarati svojom estetikom. Ovo čarobno mesto, sa svojim živopisnim drvećem, krstovima oko kojih rastu ruže u svim bojama, cvrkutom ptica i opojnim mirisima svekolike vegetacije, stvara umirujuću i bajkovitu oazu – savršen beg od svakodnevne gradske vreve. S obzirom na to da stanovnici Kopenhagena ništa ne prepuštaju slučaju i sve rade planski, tako je i s uređenjem groblja.
”Kad govorimo o otvaranju groblja prema spoljnem svetu, ključno je dobiti uvid građana i videti kakav je njihov odnos prema groblju. Stoga je u naše ankete i radionice uključen širok krug ljudi – mladi, stari, vlasnici grobnih mesta, ali i nevladina udruženja, baštovani na grobljima, stručni radnici te pogrebnici – svi su pozvani i dobrodošli da nam kažu kako bi određeno groblje trebalo da izgleda i koju bi namenu moglo imati”, objašnjava Annemette Fredslund Aagaard, pejzažna arhitektica i jedna od onih koji rade na projektu za razvoj opšinskih groblja u Kopenhagenu.
Spokojna lepota prirode i rajski ambijent ove zelene oaze u Nørrebrou oduševljavaju i lokalce i turiste, koji u sve većem broju posećuju „Assistens“. Poslednje počivalište mnogih poznatih Danaca (tako je sahranjen i veliki pisac Hans Kristian Andersen) danas je popularno izletište, s punim pravom.
Ko zna, možda će se i druge evropske države uskoro ugledati na Dance…
U ZGRADU STANE CELA RUMA! Ima 30 hiljada stanara, a mesečne režije kao u Beogradu
