Ratni roman „Licem ka vetru“ Saše Živkovića kada je objavljen 2012. godine, kojeg je veliki Dobrica Ćosić predstavio čitaocima, okarakterisan je kao knjiga koja će teško naći put do čitalaca. Iako to zvuči istovremeno i kao intriga i mana, jasan odgovor dolazi tek nakon što se pročita.
„…Saša Živković iz svog ugla i svog (doživljenog) iskustva priča svoju zanimljivu ispovest o dobrovoljnom učešću u ratu u Jugoslaviji, preciznije borbama na granici Srema i Baranje, na čuvenoj liniji Šid – Vukovar, i to počev od svog (predratnog) opozicionog delovanja (koje je bilo poznato po nošenju parole na svim mitinzima podrške Srbima – „Ćosić je bio u pravu“), preko razmišljanja o odlasku u dobrovoljce i prisećanja na pretke, odlasku u nepoznato bez pozdrava, brojnim i zanimljivim događajima na ratištu sve do konačnog povratka… Posebno su zanimljivi delovi u kojima su gotovo faktografski opisani događaji sa ratišta, potom razmišljanja o smislu i besmislu ratovanja, samospoznaja da smo svi mi samo, zapravo, Božja deca i shvatanje pravog značaja Ljubavi… “
(B. Džaković)
„Licem ka vetru“ je zapravo živo iskustvo srpskog dobrovoljca tokom odbrambeno-otadžbinskog rata 1991. godine čija se radnja mahom odvija u okolini Vukovara. Karakteristično nas svakim pasusom uvodi u rovove, donosi miris baruta i zaglušujući zvuk eksplozijа minе, objašnjava strah od smrti i razlog zbog kojeg vredi poginuti… Gorak ukus ratnih dešavanja, političke struje tih godina, status koji su dobrovoljci imali, i šta to zapravo znači biti rodoljoub, patriota i Srbin.
Saša Živković kroz ovaj ratni roman u prvom licu deli iskustvo na prvoj liniji fronta sa svojim prijateljem i herojem Draganom Simijonovićem zvani „Siki“. O Sikiju su neki već po nešto čuli, ali ga niko do ovog momenta neće upoznati na pravi način. Ispočetka, od prvog trenutka rata i istine.
Retki su zapisi učesnika i dobrovoljaca u ratovima devedesetih s toga pročitati ovaj roman dolazi do granice neophodnosti.
(N. Olić)
Slava srpskim junacima!
Ovde možete poručiti knjigu – (Link)
