Foto: Youtube printskrin
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je Nikola Jokić, a on tvrdi da mu tolika popularnost uopšte ne prija.
Srpski košarkaš je bio gost u podkastu kod svog saigrača iz Denver Nagetsa, Majkla Portera, i tom prilikom njih dvojica su razgovarali o brojnim temama.
Mislim da ako niste uplašeni, ako niste nervozni, ako ne osećate pritisak, niste izabrali pravi sport. Mislim da je to normalno i moraš da imaš to. Najvažnije da se pripremiš za taj momenat. Okej, misliš u glavi, ovaj igrač, publika, igraš u gostima… Pravio sam scenarije u glavi šta može da bude u toj hali, sa tim igračem, već sam to proživeo u glavi. Ponekad je drugačije, ali to te pripremi za sve što može da se dogodi. Od početka, pritisak i strah, ma i sada imam strah i pritisak svaku utakmicu, da će me protivnički igrač prebiti, pobediti… Moraš da imaš to, tako mislim ili samo ja razmišljam drugačije, kazao je Jokić i dodao:
Došao sam ovde kao treća, četvrta, peta opcija, bilo je drugačije, bio sam mlad, ništa nisam znao. Misliš da je to samo košarka, ali to je samo 20% svega. Sada mogu da kažem da je košarka najlakši deo svega. Umoriš se, promašiš… Sve je to deo svega. Kada naučiš da imaš svoju rutinu, evo ja sam u prve tri godine naučio nešto i onda učio sve više, a posle toga sam promenio ishranu, da bolje šutiram, da smršam, da se razvijem vremenom.
Jako mu smeta to što je „fokus“ uvek na njemu, gde god da se pojavi, šta god da radi…
Ne volim ovaj život. Mi smo samo košarkaši i dobri smo samo u onome što radimo. Ali, mediji su oko nas i plaćeni smo zbog svega toga, medija i popularnosti, ali biti poznat, neko voli, neko ne voli. Ja kada završim karijeru voleo bih da me niko ne zna. Voleo bih da se moja deca sećaju mene kao oca, ne kao košarkaša. To je moj cilj. Da nemam telefon takođe, to mi je isto cilj. Samo da budem normalan i da živim taj trenutak. Da budem normalna osoba, da pijem sa drugarima, da se igram sa decom, da jašem konje… Ako sada izađem i bacim nešto u kantu, napraviće dramu od male stvari i tužan sam jer odem u bar ili restoran ili na utakmicu, svi vade telefon i snimaju me. To je ružno. Samo želim da živim svoj život, istakao je srpski košarkaš.
