Foto: Wiki
Društvo koje nosi njegovo ime već godinama pokušava da dobije saglasnost lokalne samouprave za postavljanje biste prvom srpskom pravniku, prosvetitelju i peštanskom senatoru.
Od 2017. godine kulturno-istorijsko društvo „Jovan Muškatirović” pokušava da obezbedi saglasnost Opštine Senta za podizanje spomenika – biste Jovanu Muškatiroviću (1743–1809), koji je polaganjem ispita 1776. godine postao prvi srpski advokat. Osim toga, Muškatirović je bio i član ugarskog Senata u Pešti, istoričar, književnik i prvi sakupljač srpskih narodnih umotvorina na kojeg se umnogome oslanjao i uk Karadžić, pola veka kasnije.
„Naše društvo već nekoliko godina nastoji da realizuje ovu inicijativu i ovim povodom smo se u više navrata propisno obraćali Komisiji za podizanje spomenika u opštini Senta, međutim, dalje od toga nije se otišlo”, kaže za „Politiku” Raško Ramadanski, upravnik Kulturno-istorijskog društva „Jovan Muškatirović”. Kako dodaje,konkurisali na više adresa kako bi obezbedili novac za izradu idejnog rešenja i same biste.
„U izradi biste Jovana Muškatirovića podržao nas Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Advokatska komora Vojvodine, tako da smo mi već izradili bistu. Autor je akademski vajar Stanislav Antonić, koji živi u Beogradu, ali je sa ovog područja, iz Bečeja. Obezbedili smo i idejno rešenje za postavljanje biste, uz podršku naše lokalne samouprave. Naš predlog je da se bista Jovana Muškatirovića postavi na Ribarskom trgu u Senti, s obzirom na to da se prema izvorima do kojih smo došli, porodična kuća Muškatirovića nalazila upravo na tom mestu”, otkriva Ramadanski.
Prvi čovek Kulturno-istorijskog društva „Jovan Muškatirović” smatra da je vreme da se Senta na ovaj način oduži znamenitoj ličnosti čiji istorijski značaj prevazilazi lokalne okvire. „Muškatirović je zagovarao saradnju Srba i Mađara i njihovo povezivanje i integraciju u Habzburškoj monarhiji. Školovao se u Bratislavi i Pešti. Delovao je najviše u Novom Sadu, Beču i ugarskoj prestonici. Kao član senata u Pešti inicirao je izgradnju jednog od prvih vodovoda. Bio je perjanica ugarskog građanskog društva druge polovine 18. veka. Mi se trudimo da negujemo te vrednosti i naše društvo je otvoreno za sve građane”, kaže Ramadanski, uz zahvalnost svima koji su podržali njihovu inicijativu.
Izvor: Politika/A.I
