ZANIMLJIVOSTI IZ VOJVODINE: Šta znate o Suvači iz Kikinde?

U celoj Panoniji sačuvane su samo dve suvače, a jedna od njih se nalazi upravo u Kikindi.

Suvača je suvi mlin na životinjski pogon. Suvače u Kikindi su građene pre vetrenjača, a najveći broj njih na ovom mestu je zabeležen 1847. godine i iznosio je 51. Pored kikindske, u svetu postoje još samo dve sačuvane suvače – u mađarskom mestu Sarvaš i u hrvatskom Otoku.

U Kikindu je 1899. godine u novoizgrađenu zgradu prenet stari mehanizam kupljen u Padeju. Do Drugog svetskog rata, Suvača je bila u vlasništvu lokalnih zadrugara, a kasnije je prodata Nemcu Gašparu Krimeru.

Ovde se nije mlelo samo žito, već i paprika i biber, a priča kaže da je žito bilo tako fino samleveno da se o brašnu iz kikindskih suvača pročulo i do bečkog dvora. U proseku za jedan sat rada moglo se samleti stotinak kilograma žitarica.

1945. godine biva nacionalizovana i tada prestaje sa radom.

Ovakvi mlinovi bili su poznati još u vreme starog Rima. Najstariji zapis o njihovom postojanju na tlu Vojvodine datira iz 1740. godine. Davne 1781. godine, u tadašnjoj Velikoj Kikindi bilo ih je 17, da bi 1800. bilo 32, a 1847. godine čak 51 suvača, od kojih su dve bile sa dvostrukim kolom.

Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, u mlinarevom stanu živela je porodica koja je održavala ovaj objekat. Konzervatorski i restauratorski radovi izvršeni su 1990. godine.

2013. godine, objekat je saniran, zamenjen je crep na krovu i osposobljena je mlinareva soba. Kao etno-objekat narodne graditeljske baštine, Suvača je od neprocenjivog značaja za Kikindu i jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada.