Kada se umorite od užurbanog tempa, ručkova iz kutijica, betona i haosa urbanog života, fensi restorana i blaziranih razgovora, propišite sebi odlazak na salaš. Okupite omiljene ljude i sedite zajedno za sto, na ručak koji traje satima, koji teče polako, koji vraća u detinjstvo… Idite na salaše jer tamo se sprema domaća hrana, tamo ima i mira i tišine, ali ne manjka i veselja, tamo gde još ima onih koji će vas naučiti ili podsetiti kako se natenane uživa.
SEDAM DUDOVA
U okolini Sombora, na Bukovcu, već šest godina uspešno radi salaš Sedam dudova, seosko turističko domaćinstvo iza koga stoji ekipa od pet entuzijasta, pravih domaćina i ugostitelja sa iskustvom. Ovde možete, kako uostalom i dolikuje jednom salašu, da pojedete tradicionalna starinska jela, pripremljena na način kako su ih pravile naše bake, ali i da probate nešto što nikako ne očekujete na salašu, poput tradicionalne japanske ramen supe.
Jelovnik se menja sezonski, a šta će se na salašu jesti zavisi i od trenutne inspiracije šefice kuhinje, talentovane Vojislave Vukše Mrvaljević. Kada dođe proleće, sadi se bašta za sopstvene potrebe, pa se onda prave kolači od rabarbare i jagoda, pune se cvetovi tikvica i pohuju cvetovi zove, a uz domaću morčiju ili kokošiju supu koja je nezaobilazna stavka na meniju gotovo svakog vojvođanskog salaša, ovde možete probati i veoma ukusna jela od mesa poput svinjske kolenice ili pačetine u sosu od narandže, tradicionalne sarmice od zelja ili vinove loze, pikantna svinjska rebarca i domaće kobasice.
Na salašu Sedam dudova uživaćete i u jelima od divljači kao što su srneći biftek, zečetina sa njokama ili prepelice u slanini – sve veoma znalački spremljeno i dobro začinjeno. Od pića, obavezno probajte neki od domaćih sokova, od nane ili zove, a ne propustite ni drenjinovac, višnjevac, orahovac kao ni rakiju od kajsije, kruške i naravno duda. Budući da još nisu počeli da proizvode pivo i vino, za potrebe salaša nabavljaju ih lokalno, iz male somborske pivare Ravangrad i porodične vinarije Lukić.
Na salašu se održavaju i razne književne večeri, džez festivali, a na kraju godine organizuje se tradicionalni novogodišnji vašar sa živom svirkom uz hranu, slatkiše, kuvano vino i rakiju, pored vatre na otvorenom. I leti je ovde poseban ambijent – od bala slame prave se fotelje, dvosedi i trosedi na koje može i da se prilegne posle dobrog ručka, dok je ceo enterijer, pa i eksterijer satkan od prelepih starina koje im i gosti često poklanjaju.
SALAŠ 137
Salaš 137 je najpoznatiji vojvođanski salaš u Srbiji, kultno mesto za uživanje u domaćoj hrani i piću uz lokalnu muziku „na uvce“, ali i za još mnogo, mnogo toga. Atmosfera koju ovo mesto pruža teško može da se opiše rečima. Jednostavno, mora da se doživi, a iako je najbolje vreme za uživanje na Salašu od proleća do jeseni, odnosno kada je toplo vreme, ništa manje idilično nije ni kada je zima. Centralno mesto zauzima restoran u autentičnom ambijentu salaša, mesto gde se jede prava, domaća hrana spremana sa puno ljubavi, kao kod kuće. Na Salašu 137 od samog početka neguje se koncept „od njive do stola“ odnosno da sve što se priprema u kuhinji restorana bude iz sopstvenog uzgoja ili makar nabavljeno od lokalnih, proverenih dobavljača. Na meniju je i tradicionalna supa od stare koke i domaći foie gras napravljen od dugo dinstane guščje džigerice, ali i sjajan prebranac sa domaćom kobasicom iz sopstvene proizvodnje. Jede se i sočna butkica u sosu od rena, a ovde možete probati i takozvano testo „nasuvo“, domaće testo sa krompirom, zaprženo sa lukom i slatkom mlevenom paprikom. Takođe, ne propustite da probate njihovu čuvenu Popaj salatu napravljenu od svežeg spanaća, šampinjona, crvenog luka i krutona sa belim dresingom.
PERKOV SALAŠ
Okružen nepreglednim poljima i brežuljcima Fruške gore, u blizini naselja Neradin smestio se Perkov salaš, autentičan vojvođanski salaš, u pravom sremačkom ambijentu do kog će vas dovesti seoski put. Ovde će vas domaćini dočekati sa čašicom domaće rakije u ruci i vrućim, sveže ispečenim kiflicama ili pitom, ali da biste uopšte mogli da boravite na Perkovom salašu neophodno je da se najavite jer je radnim danima otvoren samo za organizovane grupne posete, dok vikendom mogu doći svi, ali opet uz najavu. Na prostranom salašu nalazi se tipična seoska kuća pretvorena u pravi mali muzej starih odevnih i ukrasnih predmeta i nameštaja, a u njenom produžetku je natkrivena trpezarija u kojoj se služe autentična vojvođanska jela. Na meniju su ukusni pileći i juneći paprikaši koji ispred gosta stižu upotpunjeni domaćim, svežim i tek razvučenim rezancima. Pre toga, ne propustite da probate sjajnu i okrepljujuću paradajz čorbu sa tikvicama. Perkov salaš ima i sopstvenu baštu, pa namirnice dolaze sa nje ili se nabavljaju od lokalnih proizvođača. Štrudle sa makom i sa orasima nezaobilazna su stavka na meniju svakog salaša, pa i Perkovog, a ovde možete da ih probate i sa pekmezom od šljiva, drenjina i šipka. Ovde se najradije piju prirodni sokovi, višnjevača i orahovača, a osim uživanja u debeloj hladovini, hrani i piću, možete i prošetati okolnim predelima i sakupljati lekovito bilje.
DIDA HORNJAKOV SALAŠ
Okružen bačkim njivama i ravnicama, na prostranom imanju u blizini Sombora nalazi se Dida Hornjakov salaš, a u njemu autentična vojvođanska kuća napravljena pre više od jednog veka u kojoj može i da se prespava, nekoliko pomoćnih objekata za životinje i sto hektara obradive površine. Kod dide Hornjaka na salašu sve je domaće i iz sopstvene proizvodnje, a na meniju je tradicionalna vojvođanska hrana koja se poslužuje u natkrivenoj sali za ručavanje ili, kada je lepo vreme, pod otvorenim nebom. Ovde se piju rakija i liker od drenjina, njihov domaći proizvod za čiju je pripremu potrebno 28 sati. Liker se lagano kuva oko četiri sata, pa stoji narednih 24 časa i onda se u njega dodaju rum i rakija, a kao rezultat dobija se perfektno sladak ukus. Jedno od zaštitnih jela salaša je morčija supa sa knedlama od džigerice i flekicama za čiju je pripremu potrebno, pre svega, mnogo strpljenja jer se lagano kuva skoro pola dana kako bi se na kraju dobila supa zlatne boje i delikatesnog i punog ukusa. Osim morčije supe, specijalitet kuće je i patka napunjena srcem, želucem, prezlom i jajima. Kada je gotova meso sa kostiju je već spalo i topi se u ustima, a samo punjenje je mekano i sočno.
Pored degustiranja hrane i pića, ovde možete i da naučite kako se prave tradicionalna jela na časovima kuvanja, da se oprobate i u slikanju na staklu, platnu ili svili u okviru umetničkog ateljea koji se nalazi na salašu, da savladate pravljenje suvenira od kukuruzovine i slame, a možete i „samo“ da uživate u prirodi i nadišete se čistog vazduha.
Prethodna najava dolaska na ovaj salaš je obavezna.
SALAŠ STOJŠIĆ
Salaš Stojšić postoji od 1920. godine, vodi ga porodica Stojšić, a nalazi se na putu Beška-Krčedin. Ovo je jedan od omiljenih salaša, u letnjim mesecima je svakodnevno pun, i to od doručka do večere. Za vikende, gotovo cela površina salaša načičkana je stolovima koji se postavljaju kako gosti pristižu. Deca odmah pronalaze svoju zanimaciju na igralištu ili kod životinjica u mini zoo vrtu, dok roditelji mogu da se prepuste celodnevnom uživanju u piću, hrani i opuštenoj atmosferi. Hladovina je prirodna i njen najlepši deo obezbeđuje dud čije raskošne krošnje pokrivaju letnju baštu. Ulaz u salaš krasi aleja jablanova starih 80 godina.
Na ovom salašu sve je raskošno, što se posebno vidi na stolovima, u specijalitetima koji stižu u velikim i bogatim porcijama, često na ogromnim pladnjevima ako je društvo za stolom veće. Meni je pažljivo i sa duhom osmišljen i prosto mami da se otisnete na putovanje kroz bogatu vojvođansku gastronomiju. Od doručka koji nudi „sosinu slaninu“, malo deblju i sočniju od obične, pa preko „kicoške daske“, do pita ispod sača. Onda kreću „đakonije kuvara Pere“ – salaški kokot, ciganska tepsija, deda Perin opanak, sosin jezik, sremski bećarac… Iz dubina Dunava smuđ na nekoliko načina. Iz baka Mirine poslastičarnice možete da birate između proverenih vojvođanskih aduta, među kojima su pite od jabuka i višanja ispod sača i prave, domaće gomboce sa šljivama.
SALAŠ ISAILOVI
Stari sremski salaš koji vodi peta generacija porodice Jovanović, na sadašanjem mestu postoji od 1965. godine, a za posetioce je otvoren 2012. godine. Ime je dobio po njihovom davnom pretku Isailu, svešteniku iz Grčke koji je ovde došao i zbog jedne Sremice se razmonašio.
Salaš ne funkcioniše kao restoran u koji možete da svratite bilo kad, registrovani su kao seosko-turističko domaćinstvo i posete moraju da se najave, kako bi se hrana, koja je ovde poseban doživljaj, pripremila baš za vas. U ambijentu je očuvan izgled i duh tipičnog vojvođanskog salaša, njegova bogata kultura i istorija koja se može osetiti u svakom kutku.
Kako je objasnila Ana Jovanović, specijaliteti salaša Isailovi su tradicionalna jela, ali spremljena na poseban način; pripremi jela prethodi temeljna priprema namirnica koje se potom dugo krčkaju. Smederevac se loži često, za pripremu pajcova za meso ispod sača zadužen je Anin tata, Sremac, gurman i lovac, koji ima svoje „tajne“ recepture. Ovde se i pasulj, kotlić, pileći paprikaš, a ponekad i srneći ili zečji, pa zatim butkica ispod sača u sosu od rena i mnogi drugi specijaliteti, spremaju sporo i dugo, čime se dobija poseban ukus i za neka „najobičnija“ jela. Ovde to zovu slow food na domaćinski, vojvođanski način. Novo u ponudi i to na zahtev gostiju je i smeštaj. Na ovaj salaš se ne dolazi na kratko, ne može da se samo svrati, ovde je naglasak na pravom hedonizmu za koji je potrebno i vreme i mir.
SALAŠ KOD STARE DUNJE
Salaš u Banatu, nalazi se u blizini Zrenjanina i u prirodnom rezervatu Carska bara, još na samom prilazu osvojiće vas šarmom. Sa ljubavlju sređeno, tu su svi elementi koji čuvaju tradiciju i autentičnost vojvođanske ravnice i običaja – voćnjak, paorska kola, đeram, smederevac…
Restoran je prostran, tradicionalno uređen i ušuškan, sa neizbežnim kariranim stolnjacima, kukuruzi, luk i paprike vise nanizani sa greda i plafona. I kad je gužva, atmosfera je prijatna, osoblje je ljubazno, raspoloženo i nasmejano, a ta atmosfera se vrlo lako prenosi i na goste. Ovde ćete naći toplinu u hladnim zimskim mesecima, a leti na terasama sa kojih se pruža divan pogled uživaćete u prelepoj prirodi i domaćinskoj atmosferi kao da ste došli „kod svojih“. Mesto gde zaista možete da se opustite i da uživate. Salaš kod Stare Dunje organizuje i tradicionalni svinjokolj, kada uz čašicu rakijice, na hladnom novembarskom vazduhu možete da degustirate specijalitete poput vrućih čvaraka, sveže ispečenog mesa i druge đakonije, gledate kako se sve to pravi, umažete ruke meseći tradicionalni vojvođanski kulen.
Uz tradicionalne i vrhunski spremljene specijalitete poput sača, perkelta, od ove sezone ovde se mogu probati i sočan vrat i perkelt od mangulice, a butkica ispod sača predstavlja neprikosnoveni zalogaj za sve gurmane. Večernji sati vikenda rezervisani su za tamburaše, a rezervacija je obavezna, jer je ovo jedno od omiljenih mesta za beg iz grada.
