Stranci dostavljači, zidari, vozači – Nema brzih mera za rešenje problema manjka radne snage

0
24
radovi

Manjak radne snage u Srbiji postoji već nekoliko godina, ali je sve drastičniji – saglasni su i poslodavci i ekonomisti. Stručnjaci nedostaju u svim delatnostima, pa su poslodavci prinuđeni da ih uvoze. Osim iz regiona, radnici u Srbiju dolaze i iz dalekih zemalja.

Zbog posla je prošao devet hiljada kilometara od Kube do Srbije. Kilometre sada broji na beogradskim ulicama – pređe ih dnevno bar 50. Dvadesetšestogodišnji Danijel Kruz sa domovinom je napustio i staro zanimanje turističkog vodiča.

– Naša plata ovde je mnogo veća nego na Kubi, ipak je ovo Evropa, sve je drugačije. Moramo mnogo da radimo, to je cena koju plaćate, ali nije toliko teško kad uporedite sa životom tamo. Zadovoljan sam ovde – kaže Danijel Kruz koji u Beogradu radi kao dostavljač.

Manjka nam svih zanatlija

Poslednje dve godine dostavljači hrane su među najtraženijim zanimanjima. Traženi su i vozači C i D kategorije ali ih nema – upražnjeno je čak 12.000 radnih mesta. Manjak je i ugostitelja, frizera, automehaničara, stolara.

Sektor građevine je, tvrde poslodavci, u najgoroj poziciji – nedostaje im više od 30.000 radnika.

– Ono gde nam najviše nedostaje radnika jesu svakako zanatska zanimanja i generalno ta zanatska oblast za koju vam nije neophodno visoko obrazovanje, nego srednja stručna sprema. Upravo ovaj deficit i nedostatak kadrova i utiče i te kako na poslodavce i na samo tržište rada, te tako volim često da kažem da sve je manje onoga „ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće – objašnjava Miloš Turinski iz Infostuda.

Kad je reč o ugostiteljima, Turinski objašnjava da većina njih odlazi na Jadran kad počne sezona. Deo njih se vrati u Srbiju, a dobar deo njih nastavlja put Zapadne Evrope.

– To su to neke kategorije koje nam zaista nedostaju i koje će nam sve više i više nedostajati u narednim godinama – smatra Turinski.

Izdato 28.000 dozvola za rad strancima

Kad nema ko da radi, poslodavci su prinuđeni da radnike traže i u inostranstvu. Strancima je uz boravak, potrebna dozvola za rad.

Nacionalna služba za zapošljavanje ove godine izdala ih je četiri puta više nego pre pet godina. Ukupno oko 28.000. Najviše državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije i Ukrajine, prenosi RTS.

Miloš Turinski iz Infostuda objašnjava da je uvoz radne snage došao do izražaja tokom korone, kada su počeli da manjkaju ljudi koji bi radili dostavu.

– Potom se to odrazilo na sva ostala deficitarna zanimanja, te smo tako počeli u velikoj meri da uvozimo radnu snagu koja je na građevini i to naročito u Beogradu. Sad imamo situaciju zbog deficita vozača da uvozimo radnike iz Šri Lanke, ali to je samo početak. Uskoro ćemo uvoziti verovatno u velikoj meri i radnike koji će da se bave ugostiteljskim poslovima – ukazuje Turinski.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava za RTS da je obaveza poslodavca da snosi troškove radne i boravišne dozvole, kao i svih propratnih taksi koje su potrebne da bi se dozvole dobile.

Dodaje da neki poslodavci radnicima plaćaju i smeštaj i ishranu, dok drugi ne.

Na pitanje zar onda nije isplativije povećati platu radnicima iz Srbije kako se ne bi izlagali drugim troškovima kojih ima kad se dovode stranci, odgovara da „jeste ako se gleda sa tog aspekta“.

– Ali jednostavno nema ko da radi i to je u ovom trenutku neko jedino rešenje kako posao ne bi stao i kako bi sve to funkcionisalo – ukazuje Jevtovićeva.

Kako rešiti problem manjka radne snage

U prilog deficita radne snage tržištu u Srbiji ne ide ni to što nam je stanovništvo sve starije, a radno sposobni sve lakše odlaze za boljim uslovima. Većina u Nemačku kojoj i dalje nedostaje tri miliona radnika.

Popunjavanje tržišta rada razvijenih evropskih zemalja ispraznilo je regionalno tržište. Brzog rešenja nema, tvrde ekonomisti.

– Jedna od mera je poreska politika, pre svega oporezivanje tih nižih zarada, jer to su ljudi koji nama najviše idu, ljudi koji imaju srednji nivo obrazovanja i niže od toga, oni su u tom skupu migranata brojniji nego visokokvalifikovani, a država mnogo relativno više opterećuje te niske zarade u odnosu na recimo poslodavce u Nemačkoj. Da biste vi kao poslodavac u Srbiji vašem zaposlenom ponudili zaradu u neto iznosu koja je veća, vas država mora da oslobodi dela poreza – naglašava profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković.

Druga mera za brzo delovanje je ona koja se i sprovodi – dovođenje radnika iz inostranstva.

– Mislim da je jedini način kako da mi to možemo da rešavamo, kao što rešavaju neke bogatije zemlje od nas to je uvozom radne snage i da budemo negde zadovoljni da smo na tom nivou dohotka da postoje neke zemlje koje su siromašnije od nas i kojima je ovo tržište rada privlačno – naglašava profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković.

Strateški pristup rešavanju problema

Profesorka Žarković ukazuje i da država ovom problemu treba da pristupi strateški – da godinama unapred razmišlja o tome šta je deficitarno i da se, kroz sistem obrazovanja, vodi računa o potrebama privrede.

I Uniji poslodavaca Srbije zalažu se za reformu obrazovanja kako bi se na duži rok rešio problem manjka radnika.

Procena Ujedinjenih nacija je da će Srbija u narednih 30 godina ostati bez petine radne snage. Na čemu smo trenuto preciznije ćemo saznati kad stignu rezultati popisa koji će odrediti i ekonomsku i demografsku politiku.