Foto: VojvodinaInfo
Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja na čijem je dnevnom redu Predlog budžeta za 2024. godinu, kao i predlozi zakona o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2024. godinu, da srpska ekonomija i dalje raste i da je plan da se tako nastavi i u narednoj godini.
Mali je rekao da predloženi budžet obezbeđuje podizanje životnog standarda građana, imajući u vidu povećanja plata i penzija od 1. januara.
Ministar kaže da će plate u javnom sektoru biti veće za 10 odsto, penzije u skladu sa švajcarskom formulom 14, 8 odsto, a minimalna zarada za 17, 8 odsto.
Penzioneri će 30. novembra dobiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara.
Prema rečima ministra, prosečna penzija od 1. januara već će biti 390 evra.
Penziioneri će od 1. januara dobiti povećanje od 14, 8 odsto i kada se ono uračuna i ostala povećanja, onda će kod nas penzije za dve godine biti povećane za 56,1 . Naredne nedelje će penzioneri dobiti uvećane penzije za oktobar za 5,5 odsto i to 2. novembra korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, 4, novembra vojni i poljoprivredni penzioneri, a 10. novembra ostali rekao je Mali.
Istakao je da će se nastaviti sa kapitalnim investicijama, odnosno ulaganjima u izgradnju bolnica, auto puteva, brzih saobraćajnica, za šta je u budžetu za sledeću godinu izdvojeno oko 600 milijardi dinara ili 6,8 odsto BDP-a.
Kao posebno važna izdvojio je tri projekta i to obilaznicu oko Kragujevca, na kojoj će radovi početi narednih nedelja, zatim auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine.
Prema njegovim rečima za zdravstvo je izdvojeno 545 milijardi dinara što će biti uloženo za veće plate, ulaganja u lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu.
Naveo je da će biti rekordna izdvajanja za poljoprivredu, a biće veće i ulaganje u ekologiju i kulturu.
Sve ovo pokazuje da želimo da rastemo. BDP će nam ove godine biti iznad 68 milijardi evra, a sledeće godine bi trebalo da bude veći za 3,5 odsto, rekao je Mali.
Dodao je da je stanje javnih finansija stabilno, da na državnom računu ima oko pet milijardi dinara, a da je udeo javnog duga u BDP 51 odsto.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović rekao je da su na dnevnom redu predlozi četiri zakona iz oblasti informisanja, između ostalih, Predlog zakona o javnom informisanju, o elektronskim medijima, dopune Zakona o javnim medijskih servisima.
Jovanović je kazao da je ministarstvo u toku izrade zakona pozvalo sve zainteresovane grupe da učestvuju, dodajući da su pored novinarskih udruženja učestvovali i delegacija EU, OEBS i drugi.
Jovanović kaže da je bilo različitih predloga čija bi rešenja omogućila da građani budu bolje informisanu, a zaposleni u medijima zaštićeniji.
Prema njegovim rečima, pored registra medija predviđeno je formiranje evidencije proizvođača medijskoj sadržaja.
Ministarka kulture Maja Gojković kaže da je predviđeni ukupni budžet tog ministarstva za narednu godinu preko 15 milijardi dinara i veći je u odnosu na budžet za 2023. godinu za više od milijardu dinara.
Za prvu fazu obnove i rekonstrukcije objekta za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, nove i moderne ustanove kulture, planirano je 100 miliona dinara.
„Sigurna sam da će ovaj muzej, kada bude otvoren, doneti neke nove vetrove u kulturni život Beograda i Srbije i privući veliki broj posetilaca“, rekla je Gojković u Skupštini Srbije.
Ona je dodala da je za program unapređenja sistema zaštite kulturnog nasleđa u 2024. godini opredeljeno 996, 8 miliona dinara.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović obrazlagala je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
„Ovde se svi do jednog, sigurno sam bez imalo sumnje, slažemo da je dobar obrazovni sistem temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države“, rekla je Đukić Dejanović.
Tragedija koja se dogodila u maju ove godine, probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo ko je od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci, bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje, dodala je ona.
„Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta“, rekla je ministarka.
Ona je dodala da je Ministarstvo prosvete i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču saradnju radi iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti, tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović predstavio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kojim su, kako je rekao, predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
„Da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada uprave, ovaj zakon ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem potrebnog kadra u konkursnim postupcima“, rekao je Martinović u parlamentu.
On je dodao da se predloženim rešenjima u zakonu jača kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane, kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže da je predloženi poljoprivredni budžet za sledeću godinu veći nego ikada ranije i iznosi pored „čistih“ 105 milijardi dinara i refakcije na akcize koja je 14 milijardi dinara, što ukupno čini 119 milijardi dinara.
Tanasković je istakla da sledeće godine više neće biti zaostalih dugovanja prema poljoprivrednicima kao što je do sada bilo.
Tanasković: Najveći poljoprivredni budžet, subvencije onima koji zemlju obrađuju
Predloženi poljoprivredni budžet za sledeću godinu je veći nego ikada ranije jer pored čistih budžetskih 105 milijardi dinara uključuje i refakciju na akcize od 14 milijardi dinara, što ukupno iznosi 119 milijardi, izjavila je danas ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Ona je za Tanjug u Skupštini Srbije gde je poslanicima obrazložila budžet za poljoprivredu i Zakon o podsticajima rekla da je za ovaj budžet, osim toga što je najveći u apsolutnom iznosu, važno i to što će ceo biti usmeren na obaveze iz sledeće godine jer neće biti zaostalih dugovanja, kao što je do sada bilo.
Zaključno sa 31. decembrom nećemo imati zaostalih dugovanja. To je veoma bitno jer ćemo u januaru moći da sednemo i da se dogovorimo oko toga šta je poljoprivrednicima u datom trenutku neophodno. Povećanjima u ovoj godini smo stočare potpuno zaokružili kroz subvencije po litru mleka i po grlu goveda i svinja a ono što nismo uradili u 2023. biće urađeno u 2024., navela je ministarka.
Istakla je da je planirano povećanje subvencija za ovce, koze, ovnove i jarčeve sa 7.000 na 10.000 dinara, za kokoške sa 100 na 140 dinara i za pčelare po košnici sa 800 na 1.000 dinara.
Kada je reč o Zakonu o podsticajima, koji je takođe na dnevnom redu tekućeg skupštinskog zasedanja, Tanasković je rekla da je njime predloženo povećanje obima i površine koja će se od sledeće godine subvencionisati, sa 20 hektara na 100 hektara.
„Novo je i to da će subvencije dobijati samo oni koji zemlju obrađuju a ne kao što je do sada bilo da ih dobijaju vlasnici zemljišta. Tako će i oni koji nisu vlasnici zemlje a obrađuju tuđu, moći da dobije subvenciju, da li kroz ugovor o zakupu ili po nekom drugom osnovu, rekla je ona.
Odbor za privredu prihvatio Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je danas jednoglasno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.
Taj predlog je Narodnoj skupštini podnela Vlada Srbije 20. oktobra 2023. godine.
Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom obuhvaćeno je 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.
Danom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, što se očekuje u maju ili junu naredne godine, Srbija će dobiti bescarinski pristup kineskom tržištu za sveže jabuke, breskve, šljive, višnje, lubenice, suvo grožđe, semensku raž, ječam, ovas, seme suncokreta, seme uljane repice, ruže, sušeno mahunasto povrće, kisele krastavce i kornišone.
Bez carine će se izvoziti i kukuruz šećerac, smrznuto svinjsko meso, svinjska mast, pastrmka i šaran, prerađevine i konzervirane proizvode od mesa, kobasičarski proizvodi, konzervirano povrće, džemovi, mineralna i prirodna voda, pivo, sveže i sušeno bilje za industrijsku svrhu, goveđa koža, a svi ovi proizvodi čine 60 odsto ukupne razmene sa Kinom.
Za drugu grupu proizvoda će carine biti ukinute u pet jednakih godišnjih tranši, dok će carine na robu iz treće grupe proizvoda biti ukinute u
10 jednakih godišnjih tranši, a na robu sa poreklom iz kategorije „A15“ će biti ukinute u 15 godišnjih tranši i oni će biti oslobođeni plaćanja carine za 15 godina.
Za neke prozvode carine će ostati i dalje na snazi.
Odbor predložio usvajanje Sporazuma o mehanizmima prehrambene sigurnosti na ZB
Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije je na današnjoj sednici većinom glasova predložio Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu, koji je podnela Vlada.
Ovaj sporazum potpisali su u septembru prošle godine ministri poljoprivrede Srbije, Severne Makedonije i Albanije na Samitu Otvorenog Balkana (OB) u Beogradu u prisustvu lidera zemalja članica Inicijative OB.
Sporazum je potpisan da bi se sprečio nedostatak osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištima učesnika inicijative OB.
Svrha ovog sporazuma je da članice inicijative OB jedne drugima pomognu u slučaju prekida lanaca snabdevanja usled posledica globalne krize, kada se neka od zemalja suočava sa nedostatkom u snabdevanju domaćeg tržišta osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Sve tri zemlje potpisnice su se saglasile da među članicama inicijative OB neće biti zabrana prometa osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i da će one kada sporazum stupi na snagu ukinuti sva kvantitativna ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija su imena navedena u posebnom aneksu i koji su poreklom iz zemalja članica OB.
Kada je reč o listi osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz aneksa na njoj su: kukuruz, pšenica i spelta, pšenično i speltino brašno, proizvodi od mleka, beli šećer u čvrstom obliku, suncokretovo ulje, ulje semena suncokreta, testenina i to kuvana, nekuvana ili punjena, žitarice, griz i premaz za pelete, voće, sveže i zamrznuto, povrće, sveže i zamrznuto te proizvodi od mesa.
Tri zemlje su se saglasile i da neće biti ponovnog izvoza (reeksporta) u treće zemlje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojima se trguje, navedenih u aneksu i ako su poreklom iz jedne od zemalja članica.
Mali: Unapređujemo e fakture, štitimo mlade od štetnih duvanskih materija
akonom o javnim nabavkama koji je na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine Srbije, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećava se transparentnost i efiksnost sprovođenja javnih nabavki.
„Zakonom o e fakturama se ovaj sistem koji inače odlično finkcioniše još se unapređuje, a izmenama Zakona o duvanu definišu se novi proizvodi koje zakon do sada nije prepoznavao a koje maloletnici koriste, kako bi se mladi zaštitili od njihovog štetnog dejstva“ rekao je Mali.
Govoreći o setu poreskih zakona istakao je da je izmenama Zakona o porezu na imovinu predloženo da se do 2025. godine odloži prenošenje nadležnosti za utvrđivanje i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih uprava sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Taj rok je, prema njegovim rečima, bio do kraja ove godine, a sada se pomera za godinu dana.
„Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana se povećava neoprezivi deo zarade sa 21.712 na 25.000 dinara, čime želimo stimulisati zapošljavanje“, rekao je Mali.
