U nedelju, 16. aprila 1944. na Vaskrs, i u ponedeljak 17. aprila 1944. na drugi dan Vaskrsa, saveznici su bombardovali Beograd. Drugog dana razaranje je bilo još bezobzirnije, uništene su i bolnice, kao i Dom slepih i Dom za mušku i žensku decu. Na isti datum, ali 99-te, saveznici koji su postali deo NATO agresije na našu zemlju, usmrtili su malu Milicu Rakić, kasetna bomba milosrdnog anđela ubila je trogodišnju devojčicu.
Izvor: youtube/screenshot
Najmlađa žrtva je jedanaestomesečna Bojana Tošović, koja je poginula uoči Uskrsa, 11. aprila 1999. godine, prilikom bombardovanja Merdara kod Kuršumlije. Umrla je u očevom naručju.
Dvogodišnji Marko Simić bio je žrtva bombi koje su pale na centar Novog Pazara i on je preminuo u zagrljaju svog oca.
Najmlađe žrtve NATO bombardovanja
U večernjim satima „Milosrdni anđeo“ leteo je iznad Batajnice. Kasetna bomba eksplodirala je pored kuće u kojoj je živela porodica Rakić, gde se život trogodišnje Milice zauvek ugasio.
„Bili smo samo deca“ …i bili su. Njih 79-oro čije detinjstvo i odrastanje je zauvek uništio Nato agresor.
Tuga i bol zbog gubitka najmilijih nikada ne prolazi, kao i večito pitanje – Šta bi oni danas bili?! Milica bi danas imala 27 godina.
Zašto i šta su ta deca skrivila, pitanje je bez odgovora.
„Čiko, ja tebe gledam s neba i vidim te kao na slici.
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.“
Dobrica Erić napisao je ovu pesmu kao pomen Milici i ostaloj deci ubijenoj tokom NATO agresije 1999.
Da se nikada ne zaboravi!
Večna im slava!
