Foto: Pixabay
Poslednju deceniju obeležili su temperaturni rekordi, toplotni talasi i blage zime koje su više podsećale na proleće nego na božićno-novogodišnji deo godine. Međutim, prema najnovijoj zajedničkoj prognozi prof. dr Aleksandra Valjarevića, redovnog profesora Geografskog fakulteta u Beogradu i meteorologa Ivana Ristića, predstojeća zima biće najhladnija i sa najviše snega u poslednjih desetak godina. Skoro kao nekad!
U njihovoj orijentacionoj dugoročnoj vremenskoj prognozi od oktobra ove do marta sledeće godine, navode da je krajem avgusta i početkom septembra došlo do promene cirkulacije na planeti Zemlji, odnosno njene oscilacije koje su glavni pokretač dešavanja kada je u pitanju vreme, ali i klima. A sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku, iako okean beleži rekordne temperature od kada se vrše moderna merenja.
Istovremeno je, kako objašnjavaju, sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao 14 meseci zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima.
Temperature će ići i ispod -10
– I dalje će biti kontrasta, amplituda i pikova, ali neće biti toliko izraženih maksimuma i zato smo Ivan Ristić i ja skupili hrabrost i znanje da kažemo da će ova zima podsećati na nekadašnje, ne sa toliko snega kao pre 50-60 godina, ali biće mnogo više snega nego što smo ga imali poslednjih deset godina. Dnevne temperature u Beogradu će ići sredinom januara i polovinom februara čak i do minus 10-11 stepeni Celzijusa – kaže prof. dr Valjarević.
Prof. Valjarević i meteorolog Ristić u prognozi navode da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njih se otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vreme bude odmicalo kišu će zameniti sneg.
Pre zime Miholjsko leto i 25 stepeni
– Prema ECMWF srednjoročnom modelu postoji evidentna orijentacija kraka polarnog vrtloga prema našem kontinentu u sklopu kog će se dešavati povremeni prodori hladnog arktičkog vazduha. Početak oktobra, uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu, biće svežiji. Najviše temperature će biti između 17 i 22 stepena. Prema kraju prve dekade doći će do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska tako da ćemo ući u Miholjsko leto oko Miholjdana 12. oktobra. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni – kaže Ivan Ristić.
U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra očekuje nas hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, dnevne maksimalne između 10 i 15 stepeni, u pojedinim danima biče maglovito pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se kiša povremeno, na planainama po neka pahulja.
– U decembru će vreme biti promenljivo i sve više će ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima od oko 10 stepeni kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko nula stepeni. Krajem decembra će doći do stvaranja snežnog pokrivača, tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem – kaže meteorolog Ristić.
Januar i februar, prema sadašnjoj prognozi prof. dr Valjarevića i Ristića, biće pravi zimski meseci. Povremeno će padati sneg, a najviša dnevna temperatura biće od 0 do 5 stepeni, dok će minimalna temperatura pojedinim danima biti do -10 stepeni.
Izvor: (blic.rs)
