Free key in door photo, public domain house CC0 image.
Na srpsko tržište nepokretnosti tokom prethodne tri godine snažan uticaj imali su ekonomski i politički događaji u svetu. Ipak, najviše su uticali povećanje euribora i veće kamatne stope na stambene kredite. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda – povećanja je više bilo na jugu zemlje nego u prestonici, i više se odnosi na staru gradnju nego na novu. U isto vreme – zabaležen je i pad prometa nekretnina, pre svega kupovina na kredit.
U Leskovcu se gradi punom parom na 15 lokacija. Graditelji kažu da se do građevinske dozvole sada stiže brže, ali da je kupaca manje nego prošle godine.
U proteklih desetak godina cena je bila konstantana, u visini od 700 do 800 evra po kvadratu, a danas, u 2023. i prethodne godine, cena se kreće od 1.100 do 1.300 evra po kvadratu“, kaže Aleksandar Mladenović iz „BM invest grupe“ iz Leskovca.
Koliko je od početka godine izdato građevinskih dozvola u Beogradu, nismo uspeli da dobijemo odgovor od nadležnih.
Ipak, kamere RTS-a zabeležile su brojna gradilišta. Najtraženiji su stanovi do 50 kvadrata, pa se zato i najviše grade.
„Ima dosta keš kupaca, odnosno postoji jedna grupa kupaca sa takozvanom kupovnom moći koja je između 60.000 evra i 90.000 evra, gde skoro da nema upliva kredita. Postoje određeni kupci koji su između 70.000 i 100.000 evra, gde ima manjeg upliva kredita i tu se lako realizuje kupovina“, ističe Branko Obradović iz „MS investa“.
Agenti za nekretnine tvrde da je prodaja stanova usporena, uprkos tome što cene nekretnina stagniraju. Uzrok vide u visokim kamatnim stopama.
„Krediti su u jednom momentu postali jako nepristupačni određenom broju građana, gde smo građanima koji su ipak želeli da kupe savetovali da bračni par, muž i žena, ujedine plate i da na taj način dođu do krova nad glavom“, kaže Nebojša Bucalo iz „Art nekretnina“.
Vladimir Živadinović iz „Boks nekretnina“ ističe da su stambeni krediti malo nepovoljniji nego prethodne godine, pa se kupci ne odlučuju za uzimanje kredita kod poslovnih banaka.
Banke ne mogu mnogo da urade kad je reč o ceni kredita
Bankari kažu da je interesovanje za stambene kredite u 2023. manje za čak 40 odsto nego 2022. Onima koji se za kredit odluče savetuju da uzimaju stambeni kredit sa fiksnom kamatom.
„Na promenu euribora, koji definitivno raste i po najavama Evropske centralne banke teško je predvideti da će se smiriti, barem u nekom narednom periodu, klijenti su potpuno sigurni da se rate neće menjati, to jest da je rata fiksna pet godina i neporomenjiva. Ide od pet do 95 odsto“, navodi Dejan Vučinić, direktor direkcije za upravljanje mrežom filijala u „OTP banci“.
Tako jednoiposoban stan u prestonici od četrdesetak kvadrata, na iole boljoj lokaciji, košta 100.000 evra. Banke u ovom trenutku ne mogu mnogo da urade kad je reč o ceni kredita jer su posrednici i prinuđeni su da pozajmljuju sredstva po višim kamatnim stopama, objašnjavaju ekonomisti.
„Država bi mogla da poveća poreze za one koji imaju dva ili više stanova i tako spreči kupovinu dodatnih stanova lica koja imaju višak finansijskih sredstava“, objašnjava ekonomista Duško Bodroža.
To bi, ocenjuje, stabilizovalo i cene nekretnina, ali i povećalo ponudu na tržištu i stvorilo šansu građanima sa prosečnom zaradom da obezbede sebi krov nad glavom.
