Foto: Pixabay
Građevinarstvo je sektor gde nedostaje najviše radne snage, ali istu muku imaju i poslodavci u: turizmu, ugostiteljstvu, poljoprivredi, kao i oni koji se bave raznim vrstama prevoza.
Lane je u Srbiji izdato više od 35.000 radnih dozvola strancima, pa je sve češći uvoz inostranih radnika poguralo predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca. Namera je da se njima pojednostavi procedura zapošljavanja stranih državljana i da se ublaži problem nedostatka radne snage.
Zvanični podaci o kojima su mediji izveštavali pokazuju da je prošle godine u Srbiji radilo 35.147 stranaca, što je za oko 12.000 više nego 2021. godine. Od tog broja njih 5.919 su žene. Najviše radnih dozvola izdato je državljanima Kine, na drugom mestu su Rusi, potom Turci pa Indijci. U Srbiji su radili državljani Severne Makedonije, Ukrajine, Italije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Oni su bili angažovani na poslovima iz oblasti građevine, ugostiteljstva, ali i IT industrije.
– Ovde sam pola godine. Zadovoljan sam uslovima. Imamo smeštaj, hranu i redovnu zaradu. Posla ima dosta – kaže jedan od radnika iz Turske, koji nije želeo da se njegovo ime pominje u novinama.
Osim odlaska iz zemlje, jedan od razloga nedostatka građevinskih majstora je i manjak želje za obrazovanjem u tom smeru. Sve je manje mladih koji upisuju zanatske smerove. Sindikalci, s druge strane, strahuju od prekomernog zapošljavanja stranih državljana. Između ostalog, traže da radnici iz inostranstva ne čine više od 10% zaposlenih u preduzeću.
Predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine Josip Modić ističe da je potrebno da inostrani radnici rade pod istim uslovima kao i domaći, da nemaju damping cene, koje bi obarale dnevnice naših radnika.
– Svesni smo da naši radnici i ovako odlaze. Još ako bi se oborile dnevnice, definitivno bi svi naši kvalifikovani radnici, koji su u mogućnosti, otišli u inostranstvo – kaže Modić.
Prema njegovim rečima, radnici iz Indije i Bangladeša dolaze u Srbiju jer je u njihovim državama plata manja od ovdašnje.
– Neki dolaze ovde jer im je to usputna stanica do Nemačke i drugih zemalja Evropske unije, gde je zarada veća od ove u Srbiji. Reč je o nekvalifikovanim i malje kvalifikovanim radnicima. Međutim, dosta su kvalitetni i vredni. Radnici iz Turske i Albanije su izuzetni majstori za krovove i oni najviše planiraju da idu dalje za države Evropske unije. Trenutno je velika potražnja za skoro svim zanimanjima u građevinarstvu, pogotovo za tesarima, armiračima, zidarima i fizičkim radnicima – kaže Modić.
