Zašto je česnica u Vojvodini slatka

0
767

Česnica je jedna vrsta žrtve precima, odnosno mladom Bogu. U nju se stavljaju razna znamenja: drvce sa praga, pšenica, kukuruz, deo jarma… Ko od ukućana šta odlomi, time će se baviti tokom cele godine. Onaj ko dobije neku paru, tu paru daje domaćinu i on je postavlja za ikonu.

Narodni običaji se razlikuju od mesta do mesta, a još više po geografskim regijama, te se dešava da oko nekih stavki nastanu nesuglasice. Jedan od predmeta rasprave biva i božićna česnica. I dok jedni tvrde da je jedina prava ona nalik pogači od brašna i vode, Vojvođani česnicom nazivaju nešto posve drugo.

Tradicionalna česnica je uglavnom slana, ali Vojvođani prave slatku božićnu česnicu, obično sa orasima. U nju se još stavljaju suvo grožđe, med i sve ono što se na neki način pripisuje kao hrana donjem svetu i precima. Božićni kolač je u tim naseljima zamenjivao slavski kolač jer je Marija Terezija branila da se puno troši na slave stavivši taksu na nošenje slavskog kolača.

Česnica je slatka da bi takva bila i godina. U česnici obavezni su novčić, dukat, zrno pšenice, kukuruza, iver od seče badnjaka.

Česnica pravljena u čast ovog velikog praznika neposredno daruje novac, hranu i želju da godina bude rodna, tj. berićetna. Svako ko pronađe novčić ili neki drugi simbol iz česnice biće srećan i u božjoj milosti cele godine.

„Peče se na Badnje veče, a deli ukućanima na Božić, posle ručka. Sam naziv česnica potiče od reči – čest, deo, sreća, jer se lomi na delove, za svakoga ukućanina. Prema verovanju, česnica je uspomena na rođenje Hrista, a veruje se da od ovoga hleba zavisi obilatost roda useva. U nju se stavlja novac (onoliko kovanica koliko u domu ima dece). Novac se čuva u kući, na ikoni, do sledećeg praznovanja. Od prethodnih kovanica kupuje se so“, piše u knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini“, Dimitrije Vujadinović.