Bunjevačko muško prelo održano u Gari

Bunjevci na jugu ove susedne države na severu, tačnije oni u omalenoj Gari, ne odustaju od svoje višedecenijske tradicije.

Pravila na ovom veselju, koje uveličaju i prijatelji sa srpske strane granice, mogla bi se krstiti čak i, Bože oprosti, mizoginim, ali domaćini ne haju za ovakve kvalifikacije, jer ni ženama, devojkama i sestrama nije zgoreg da im makar jedno veče muška čeljad ne baulja po kući, sve dosađujuć‘ se zbog snega koji je prekrio ovo selo od nekih 2.500 žitelja.

Ova tradicija je zasnovana još između dva Svetska rata, kad su mladići, uoči Čiste srede, zalazili po divojačkim kućama i primali darove od domaćina u hrani, odnosno kobasicama, suvom mesu, jajima, opojašnjava nam u prepunoj sali tamošnje lokalne samouprave Marton.

U utorak, pred početak uskršnjeg posta, u ta vremena nastanka tradicije, organizovala bi se zabava u Lenkinoj mijani u kraj sela, koja doduše danas ne postoji, a žene su sedele kući – pojašnjava Marcika. Osnovna pravila fešte kojoj je zvanični organizator ovdašnja hrvatska samouprava, institucija kojoj bi srpski pandan bilo veće nacionalne manjine, i poziva nas unutra, za već pristavljene astale.

Ako bi čovek pomislio da će imati problema u komunikaciji sa organizatorima, debelo bi se prevario, jer ovdašnji bunjevački svet ne zaboravlja svoj maternji jezik, mada se žale da im „dica“ sve manje divane jezik koji ih je održao kroz vekove trajanja na ovim prostorima.

Obaška, što baš kao i u Srbiji ali i ostalim zemljama regije, sve više mlađeg sveta pronalazi sreću u ekonomski jačim i uređenijim zemljama EU. Muzika, pesme od onih iz Vranja, preko ponišavlja i Šumadije, do sremačkih i bačkih bećaraca ođekuju sa razglasa koji „napaja“ orkestar „Bačka“, svi ih pevaju, kako drugačije nego na srpskom, koliko ih grlo nosi, pa ne možeš da razlikuješ ko je iz Gare, a ko pak iz srpske, tek prekogranične, Riđice i Rastine ili pak hrvatskog Topolja.

Tradicija od komunizma jača

Običaj pravljenja Bunjevačkog muškog prela, od svog nastanka pa do danas je prekidana samo u vreme rata i njemu sledujuće komunističke diktature. Početkom osadmesetih godina prošlog veka, na inicijativu ovde legendarnih Jakova Dujmova, Tunče Mujića i Antuna Zegnala, muška čeljad je ponovo dobila isključivo „svoje“ prelo, a od to doba su redovni gosti i iz srpske bratske Riđice, Rastine i Gakova.