Foto: Unsplash
Broj obolelih od bolesti poznate po imenu „bolest od sto dana“ raste u Srbiji, što je zabrinulo i lekare i građane.
Naime, iako je poslednjih godina broj obolelih bio u padu, prema poslednjim podacima, povećan je broj dijagnoza velikog kašlja i kod odraslih i kod dece.
Prema navodima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ) do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva velikog kašlja.
Poređenja radi, broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, a u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.
Poznato je da veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od istog.
U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije, navode iz GZJZ.
Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).
Doktor Mihajlo Stevanović, pedijatar, za B92.net navodi da se veliki kašalj (pertusis), kao velika pretnja zdravlju vraća u celom svetu, te je to slučaj i u Srbiji.
„Reč je inače o respiratornoj infekciji koju izaziva bakterija bordatela pertusis. Svako ko kašlje duže od dve nedelje sa zacenjivanjem i ima nagon za povraćanjem, prema definiciji američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti, vodi se kao da ima veliki kašalj i nema drugih specifičnih simptoma. Bolest traje 100 dana, prvih sedam samo curi nos, tri nedelje sledi kašalj sa zacenjivanjem, a ukupno oboleli kašlju i do pomenutih 100 dana.
Kako navodi doktor Stevanović, bolest se leči antibioticima, ali lečenje ne skraćuje trajanje bolesti i ne utiče na kliničke simptome, već,objašnjaca, antibiotici se koriste da se bolest ne bi prenosila na druge.
Među obolelima najviše je bilo dece uzrasta do dvanaest meseci, i to njih 23. Doktor Stevanović objašnjava da ova deca mogu da budu životno ugrožena jer jedan odsto obolelih odojčadi umire od ove bolesti.
„Iako je vakcinacija protiv velikog kašlja obavezna u Srbiji, što znači da deca tokom prvih šest meseci treba da prime tri doze vakcine, postoji određeni procenat najmlađih koji nije imunizovan. Upravo zato moja struka insistira na tome da se kalendar imunizacije prati, i poštuje“, dodaje.
Kako kašalj može biti simptom i drugih stanja, bolest može da ostane neprimećena pre svega kod starijih, objašnjava doktor Stevanović.
„Uspeli smo da veliki kašalj, koji je nekada bio veliki zdravstveni problem, svedemo na skoro zaboravljenu bolest, ali smo se suviše opustili. Tako je nadzor nad ovom bolešću postao slabiji, i jedan broj slučajeva ostaje neregistrovan“, navodi on.
Na pitanje šta je doprinelo da se veliki kašalj, bolest koju smo bili spremni da pošaljemo u istoriju medicine, vraća, doktor Stevanović kaže da se veruje da je uzrok slabija zaštita, upravo zbog smanjene vakcinacije. Kako kaže,
„Bolest nikada nije bila iskorenjena, ali se beležio mnogo manji broj teških slučajeva, jer je veći broj dece bio imunizovan“.
Извор: б92.нет
