Foto izvor: Bunt Telegram kanal
Dan POBEDE, a ne Dan primirja!
Danas je za Srbiju dan pobede, a ne primirja!
11.11.1918 Kapitulacija Austrougarske i Nemačke. Setimo se svojih predaka,heroja iz Velikog rata.
Večna slava i hvala ,praštajte srpsko junaci! Nismo vas često dostojni.
Bedž koji se nosi 11. novembra kombinacija je Ordena albanske spomenice i jedinstvenog cveta koji raste na Kajmakčalanu. Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao.
Nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks. Čak i potpuno osušen, uz sasvim malo vode, može da oživi i nastavi svoj život. On je odabran u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se iz pepela Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila da živi.
ŠTA SIMBOLIZUJE NATALIJINA RAMONDA? Gde god je kročio srpski vojnik raste ovaj cvet!
NATALIJINA RAMONDA
Obeležavamo Dan POBEDE (primirja) u Prvom svetskom ratu, a simbol ovog praznika je cvet Natalijina ramonda.
Ovaj državni praznik u Srbiji se obeležava od 2012. godine u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat.
U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Natalijinu ramondu nazivaju i „cvet-feniks“ jer se, kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi s prvom kišom ponovo ozelenela. Kako se ovaj cvet diže iz pepela tako se i srpska vojska iako otpisana vratila i oslobodila svoju zemlju!
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.
Želeo je da ga nazove „Niška ramonda“, ali je ipak odlučio da mu ime da po kraljici Nataliji Obrenović.
Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.
Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodne dve otrkivene su „Srpska ramonda“ koju je na Rtnju našao Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.
