Veličanstveni dvorac u Novom Miloševu čeka pomoć Francuske

Dvorci širom Srbije su mahom zapušteni i zanemareni, a borbu za njihovu obnovu pokrenuo je novinar Robert Čoban u online grupi „Baština bez zaštite“. Kada (ili ako) budu obnovljeni u okviru projekta „Dvorci Srbije“, sa ciljem da opstanu i izbegnu da im se prošlost ponovi, svaki od dvoraca moraće najpre da dobije novu namenu.

Jedan od tih dvoraca podigao je plemić Laslo Karačonji u Novom Miloševu, nekadašnjoj Beodri, koji važi za jedan od najvećih dvoraca Vojvodine.

– Upravo zbog svoje reprezentativnosti i arhitekture, bez obzira na to u kakvom se stanju sada nalazi, on jeste arhitektonski celovit i očuvan – objašnjava za Euronews Srbija Bojan Kojičić, istoričar umetnosti i konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.

Ova građevina proglašena je za kulturno dobro od ’68, a od 1991. kulturno dobro od velikog značaja. Ipak, po spoljašnjosti i izgledu unutrašnjosti dvorca, na takav status ništa ne ukazuje. Građen u stilu klasicizma, pripadao je plemićkoj porodici Karačonji iz Beodre. Odatle je nekadašnji veliki župan Torontalske županije upravljao svojim velikim imanjem.

Kada je njegov praunuk, pred kraj Prvog svetskog rata, napustio posed, za dvorac počinje period neizvesnosti. Najpre je postao dom ruskog emigranta i nekadašnjeg predsednika Ruske dume Mihaila Rodzjanka, da bi ga ’38. kupila opština i u njega uselila osnovnu školu. Bio je potom duševna bolnica, dom za decu palih boraca, pa i mesto nazvano „dom za besprizornu žensku mladež“. Od 1980. do početka 2000-ih bio je i sedište hemijske industrije, čiji su tragovi i danas vidljivi.

Bojan Kojičić se dvorcem Karačonjijevih bavi se poslednjih 11 godina, kada je sa timom stručnjaka izradio konzervatorsko-restauratorski projekat za taj objekat. Dvorac je tada detaljno tehnički snimljen, urađena je analiza njegovog stanja, a u saradnji sa kolegama iz Mađarske došli su do značajnih informacija koje su izgubljene nestankom arhive porodice Karačonji.

– Slika ovog dvorca je slika većine dvoraca u Vojvodini. Evropske zemlje su to odavno rešile. Od toga su napravile atraktivne turističke destinacije, ti objekti žive neki drugi život – objašnjava Kojičić.

Da li je moguć drugi život za zapuštene dvorce u Srbiji? Da jeste, dugo već veruje Robert Čoban, novinar čije su biciklističke ture po Vojvodini iznedrile projekat za obnovu i pronalazak nove namene dvoraca. Sve je počelo za vreme pandemije, upravo od Karačonjijevih.

– Nismo mogli da putujemo u inostranstvo i onda sam sa društvom počeo da vozim bicikl po Vojvodini i pokrenuo taj serijal „Biciklom po Vojvodini“. Jedna od prvih tura bio je Novi Bečej – objašnjava Čoban za Euronews Srbija.

Fotografije urušenog dvorca okačio je na društvene mreže, napravio grupu „Baština bez zaštite“, da bi za samo nekoliko nedelja dobili, priča, preko stotinu albuma sa objektima sličnog stanja iz čitave zemlje. Za tu tematiku zainteresovali su se pojedini ministri, formirana je radna grupa Vlade i osmišljen projekat „Dvorci Srbije“. Za projekat se zainteresovala i Francuska, čiju ministarku kulture Čoban citira.

– Francuska je zainteresovana da pomogne, da pošalje eksperte koji bi uradili snimanje tih dvoraca, stanja i da pomogne u pronalaženju evropskih fondova da se ti dvorci poprave. Tražili su da se napravi uži izbor od 25 dvoraca čija je vlasnička struktura jasna, pošto u tom procesu prvo je popisano 118 dvoraca, klasifikovani su koji su privatni, koji su državni, koji su pod restitucijom – objasnio je novinar.

Ispostavilo se da je dvorac Karačonji odličan kandidat.

Dok čekaju najavljeni dolazak francuskih stručnjaka u Novo Miloševo, svrstavanje njihovog dvorca na užu listu, dalo je nadu i istoričarima umetnosti i ljudima iz zavičajnog muzeja Kotarka, osnovanog u obnovljenim poljoprivrednim objektima koji su nekada pripadali imanju Karačonjijevih. Nekada žitni magacin, danas je pretvoren u prostor koji čuva pronađene originalne komade nameštaja i pokućstva odnete iz dvorca. Čuva i uspomene na život u Beodri i okolnim mestima iz tog perioda. Čuva i priču o drugim dvorcima Vojvodine u kojima vide potencijal za budućnost.

– U francuskim selima pored kojih se dvorci nalaze, čitava sela rade tu. To bi moglo u ovoj opusteloj Vojvodini da znači mnogo za pokretanje turizma i različitih sfera ekonomije. Mislim da je to najvažniji aspekt – ističe Kojičić.

Kada, ili ako budu obnovljeni, a da bi opstali i izbegli da im se prošlost ponovi, svaki od dvoraca moraće najpre da dobije novu namenu.