Uredba o ograničenoj ceni goriva i osnovnih namirnica produžena do 30. septembra

Trenutno, do 31. avgusta važe cene po kojima benzin košta 183 dinara za litar, a evrodizela 217,5 dinara.

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici i izmene Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, u cilju dalje zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena, koje su važne za snabdevanje potrošača, i ograničenje cena je produženo do 30. septembra.

Uredbom su ograničene – maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera u svim pakovanjima koja ne sme prelaziti 102,99 dinara po kilogramu, te maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i 10 kilograma, koja ne sme prelaziti 85,11 dinara po kilogramu, dok maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 93,63 dinara po kilogramu.

Takođe, ograničena je i maksimalna maloprodajna cena dugotrajnog (UHT) mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra na 119,99 dinara, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Novom Uredbom ostaju ograničene i maksimalne maloprodajne i proizvođačke cene brašna tip T-400 glatko, u pakovanjima do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, brašna tip T-500 u pakovanjima do pet kilograma, uključujući i pet kilograma.

Marže obračunate na neto fakturnu cenu brašna tip T-400 i T-500 ostaju nepromenjene. Ograničene su maksimalne maloprodajne cene i maksimalne proizvođačke cene za svinjski but bez kostiju, svinjsku plećku bez kostiju, svinjski vrat sa kostima i svinjsku slabinu sa kostima.

Ograničene su i maksimalna maloprodajna i maksimalna proizvođačka cena svežeg pilećeg trupa. Marže obračunate na neto fakturnu cenu svinjskog i pilećeg mesa ostaju nepromenjene. Uredbom se ograničavaju proizvođačke cene, kao i one u trgovini na veliko i u trgovini na malo, za jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, koje ne smeju biti veće od cena koje su važile na dan 15. novembar 2021. godine. Vlada je na sednici donela i izmene Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba, koja se produžava na narednih 30 dana.

Cene goriva ostaće visoke, ne očekuju se nestašice u Srbiji

Trend visokih cena goriva biće nastavljen u dužem vremenskom periodu, rekao je danas za Tanjug predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović i istakao da je uprkos rastu cena potrošnja goriva u našoj zemlji, kao i u regionu, veća nego prošle godine.

Takođe, on je naglasio da nema razloga za strah od nestašica, jer su benzinske stanice snabdevene gorivom i pored svih poteškoća sa transportom.

Objasnio je da su se neke države da bi smanjile cenu goriva odrekle fiskalnog prihoda, ali i da su cene i dalje visoke bez obzira na mere koje se sprovode, te izrazio uverenje da ćemo duži vremenski period imati ovako visoke cene.

„Granice rasta cena određuje pojedinačno svaka država. Cena goriva ima značajan deo državnih dažbina u svakoj zemlji i kod nas je to negde oko 43 odsto pri ovim cenama goriva. Samo pomeranjem fiskalnih dažbina cena goriva se može smanjiti, inače ovaj drugi tržišni deo ukoliko se bude previše smanjio prosto neće biti dovoljno goriva“, objasnio je Mićović.

Prema njegovim rečima ove godine će neke naftne kompanije zabeležiti rekordne prihode i to su u pitanju isključivo kompanije koje proizvode sirovu naftu i one koje imaju rafinerije, jer je cena dizela daleko viša u odnosu na cenu sirove nafte.

Mićović je poručio da ostali distributeri nemaju korist od viskoh cena, već se suočavaju sa ozbiljnom krizom u svom poslovanju.

Na pitanje da li će biti nestašice nafte Mićović je rekao da javnost nije upućena u to šta se dešavao „sa druge strane benzinskih stanica“, te da je bilo izuzetno kritičnih momenata kada je snabdevenost tim derivatom u pitanju.

Rekao je da je transport nafte Dunavom u jednom trenutku bio potpuno obustavljen, a da je sada znatno redukovan, pa su se naftne kompanije snalazile angažujući auto-transport i železnicu, ali i istakao da je goriva uprkos svemu bilo.

Poručio je da se kriza nalazi „iza“ – u radu i funkcionisanju tržišta, ali da su same benzinske stanice uvek snabdevene.

Naglasio je da je situacija malo drugačija kada su u pitanju velike privredne organizacije koje se snabdevaju u veleprodaji, poput poljoprivrednih proizvodnji kada krene setva.

„Tu je sada, početkom septembra stanje takvo da postoje određene zalihe kod veleprodavaca, ali ne bi smelo da se naruši ništa u njihovom obnavljanju kako bi sve moglo da se obavi kako treba“ rekao je on.

Istakao je da za sada nema razloga da se bojimo nestašica, ali da je veleprodajno tržište u velikom riziku i objasnio da bi država, merama koje uvodi, trebalo da obezbedi uslove za sigurniju proizvodnju derivata nafte i sigurniji uvoz.

Na pitanje kako će se NIS i ostale naftne kompanije snabdevati naftom od novembra, kada zbog šestog paketa sankcija prema Rusiji bude onemogućen uvoz preko naftovoda Janafa u Hrvatskoj, Mićović je potvrdio da je mediteransko tržište, odakle se NIS snabdeva sirovom naftom, imalo značajan udeo nafte, a koja od 5. decembra više neće moći da se transportuje na evropsko kopno.

Međutim, poručio je da postoje drugi izvori nafte i mogućnost da se ona doveze tankerima, kao i da postoje naftovodi koji iz drugih regiona mogu da snabdevaju brodove na Mediteranu.

„To je na primer kirkuk nafta iz Iraka, ona se ne uvozi iz Iraka već postoji naftovod koji izlazi na Mediteran na tursku obalu i tu se ta nafta otprema, tako da verujem da naftni sektor, transporteri i vlasnici tankera već uveliko rade na tome da obezbede potražnju, ali će to sigurno podići cenu sirove nafte i njen transport“, kazao je predsednik UNKS-a za Tanjug.

Na pitanje zašto su cene dizela u Severnoj Makedoniji i Grčkoj niže nego cene benzina, dok je u Srbiji obrnuta situacija, Mićović je kazao da ukoliko se iz svih cena izbace državne dažbine, dolazi do rezultata da su cene zapravo ujednačene.

„Mi svi imamo jedno tržište za snabdevanje, a razlike su minimalne. Ključnu razliku, koje će gorivo biti skuplje ili jeftinije, čine državne dažbine, pa ako izbacite iz naše cene goriva sve državne dažbine i primenite makedonske dažbine i dobićete taj odnos“, rekao je on.

Kada je u pitanju potražnja za gorivom i da li je visoka cena uticala na to da građani manje kupuju naftu, Mićović je istakao da je do sada uvek padala potrošnja kada je cena goriva rasla, međutim, u vreme energetske krize dešava se upravo obrnuta situacija od očekivane.

Istakao je da je to jedinstveni slučaj koji je komplikovano objasniti, s obzirom da je potrošnja goriva podjednako porasla u svim zemljama regiona.

(tanjug.rs)