Teranje Božića odn. vijanje Božića priređuje se obično drugog, a ređe prvog dana praznika. Momci i tek oženjeni muškarci oblače svečana odela, isteruju konje, ogrću ih ćilimom i okite peškirima i praporcima. A onda pevajući uzjašu konje i kaskaju ulicama. Konjanici svraćaju u one kuće u kojim ima devojaka za udaju ili kod rodbine, gde ih časte pićem i kolačima.
Ovo je vrlo stari običaj koji se i danas neguje u mnogim selima, naročito u Vojvodini i Šumadiji. U našem video prilogu pogledajte kako izgleda jedno Teranje Božića: Kreće se rano ujutru, a završava naveče. Pevajući Roždestvo tvoje konjanici obraduju mnoge domaćine kod kojih svrate. Čestitaju jedni drugima Božić, požele rodnu godinu, zdravu stoku i napredak. Svraća se u svaku kuću gde je domaćin otvorio kapiju kao znak da je rad ugostiti konjanike.
Kod bliže rodbine, a posebno kada bi u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač bi trebalo da dobije košulju, a preko ramena mu se vezuje belo platno, a konju za uzde peškir. Iznosi se posluženje, piju se vino i rakija, a neretko u nekim kućama ovaj običaj pretvori se u pravo veselje uz tamburaše.
Tamo gde nema momaka ili mladih ljudi, na Božić su seljani isterivali konje iz svojih štala da se istrče po poljima.
