На фотографији владика Атанасије и Новица Гушић, командант Невесињскe бригаде.
Tog Mitrovdana 1992. godine Hercegovina je gledala smrti u lice. Devet hrvatskih brigada jurišalo je put Nevesinja. Na drugoj strani stajala je samo jedna srpska brigada.
Spartanski prizor.
Za njihovim leđima žene, deca, ranjenici, kuće, grobovi, njive, krsna sveća…
I ono čuveno: „Slavno mrite kad mrijet morate“.
Borba se vodila prsa u prsa. Ranjenici su bežali iz bolnica i dolazili na ratište. Starci i žene pristizali su na bojno polje da pomognu. I uspeli su ono što sam ljudski razum ne može da pojmi. Nakon pet dana borbe, neprijatelj je slomljen. Nevesinjska brigada nije izgubila ni jedan metar svoje zemlje.
U Nevesinju je spasavana cela Hercegovina.
Tada su se, zaista, dešavala čuda!
Brojno nadmoćniji neprijatelji su napadali srpsku zemlju. Odnos napadača i branioca bio je 40.000 prema 5.000 boraca, ali su borci VRS uspeli da zadrže svoje položaje i odbiju agresore.
I kada je izgledalo da je pokorena, vođeni neviđenom snagom i verom u Boga, Srbi potiskuju i uzvraćaju udarac neprijatelju. Bilo je žrtava i na strani srpske vojske, ali one su neuporedivo bile manje nego kod napadača.
Zar nije čudo da se na jednom ranjeniku dalo izbrojati čak 48 rupa od gelera?
Ranjenik je preživio!
Zar nije čudo da su se ranjenici sa smrtnim ranama ponovo dizali i lavovski borili?!
Na operacionim stolovima tima doktora Peška ni jedan ranjenik nije izgubio borbu za život! To lično svedoči najbolji srpski hirurg, svetskog renomea.
Mnogi srpski borci u ovim presudnim mitrovdanskim ofanzivama borili su se i molili svetom Dimitriju. Bila je prisutna velika vera da će im u pravednoj borbi pomoći stari nebeski ratnik. I nisu pogrešili!
Sveti Dimitrije je bio u Nevesinju i spasio je Nevesinje čija je gradska slava upravo Mitrovdan!
Srećan današnji praznik!
