Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave praznik Blagovesti, u znak sećanja na događaj kada je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici blagu vest da će ona roditi Sina Božijeg.
Arhangel Gavrilo javio se Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima:„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama”.
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, a u crkvenom kalendaru ovaj praznik je označen crvenim slovom.
Tako je začuđenu i uplašenu Mariju arhanđeo obavestio da je izabrana da rodi sina božijeg, Mesiju i spasitelja sveta i ljudskog roda. Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Prečistu Devu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari.
Otuda se Blagovest smatra koliko velikim, toliko i radosnim praznikom. U pravoslavlju se ubraja u dvanaest velikih praznika.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod, odlazeći u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.
Iako se smatra da se do Vaskrsa ne valja veseliti, običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano.
U praskozorje bi se pevala devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem.
Običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali.
Negde se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.
