9. aprila te 1999. godine na Veliki petak počeo je napad terorističke OVK na jugoslovensko-albansku granicu. Teroristi su pokušali da preko Košara uđu na teritoriju Kosova i Metohije, razbiju odbranu, preseku komunikacije između jedinica vojske u Đakovici i Prizrenu i omoguće ulazak NATO trupa.
Nisu očekivali na spremnost mladih graničara, na spremnost da život svoj polože za odbranu svoje zemlje. Broj terorista je bio ogroman, mnogo veći u odnosu na branioce otadžbine. Mali broj ali sa srcem junaka, spremnost kao u Spartanaca, spretnost kao u slavnog pretka.
Sa podrškom svih pravoslavnih svetinja, Dečana, Gračanice, Gorioča, i molitvom monaha slomili su njihovu STRELU (kako im se inače i zvala akcija), a slomili bi i STRELE da je za to bilo potrebno. Znali da su da sa Košara NEMA NAZAD. Iza njih su bili grobovi koji su ih podsećali da su junaci već pali za svetu srpsku zemlju, iza njih su njihove majke, koje se mole zajedno sa sveštenstvom, iza njih su njihove sestre, braća, očevi.
Iza njih je cela zemlja, koja je pala na njihova leđa. 108 sveća i dalje gore na Košarama, koje povezuju Srbiju sa nebom i utvrđuju naše temelje srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Tamo na Prokletijama iscrtane su krvave linije granice, te linije svakom molitvom su sve jače i vidljivije.
Tamo na Košarama još uvek se čuju pesme golobradih vojnika, koje nas podsećaju da nisu pali uzalud, koji su nam pokazali da ZA OVU ZEMLjU VREDI UMRETI, dok mi, mi moramo da dokažemo da smo ih dostojni, da ćemo trobojku ponovo razviti na karauli, da ćemo na ponovo na kamenu stati, oni su živote dali, sada zavisi od nas! Život je borba, predaja nije opcija!
Sa Košara visokih
I danas junački juriš se čuje,
Tu su i ostali junaci
Sa nebeske Srbije
I sa Paštrika silnog
Gromovi se čuju
To junaci hodaju, Granicu čuvaju.
Svi sveti junaci tamo su u stroju
Čekaju komandu za Srbiju svoju,
Da opet kao jedan krenu u boj
I pobede opet za narod svoj.
Oni su svetlost slobode
Koja povezuje zemlju i nebo
To su graničari složni,
sa bratom i dedom.
Svakog dana za njih da palimo sveće
Pale junake niko nikad
Zaboraviti neće!!!
Autor: Filip Fićović
