Foto: Medija centar
Koliko čovek može da bude plitkouman da pravi poređenje svoga imena sa imenom ustaškog zapovednika koncentracionog logora smrti? A, taj čovek je profesor univerziteta! Izjava Dinka Gruhonjića – da je ponosan što nosi ime ustaškog zločinca Dinka Šakića – vređa uspomenu na naše očeve i dedove i njihovo stradanje.
Ovako su članovi Udruženja logoraša i potomaka „Jasenovac“- sistem logora genocida u NDH – Beograd, reagovali na izjave profesora žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinka Gruhonjića, zbog kojih su i studenti tražili od uprave fakulteta da on bude najstrožije sankcionisan za „govor mržnje“ otkazom.
Članovi udruženja logoraša koji su preživeli nezamislivu torturu u logorima kojima je komandovao zapovednik Dinko Šakić osudili su govor mržnje prema našoj zemlji, uz napomenu da vređanje jednog celog naroda ne predstavlja slobodu govora.
Slavko Milanović, predsednik ovog udruženja, kaže nam da je čudno da niko ranije nije reagovao na Gruhonjićeve neoustaške izjave.
– Gruhonjić mrzi i srpsku držvu i našu Crkvu, a hramove bi pretvorio u kafane – kaže za „Novosti“ Milanović.
Govor mržnje Dinka Gruhonjića mora biti sankcionisan!
Naš sagovornik ističe da je Gruhonjićeva izjava da je ponosan što nosi ime Dinka Šakića izazvala veliki revolt, jer u udruženju ima preživelih logoraša iz NDH koji su sada u dubokoj starosti. Oni podsećaju na nezamislive strahote koje su preživeli u logoru čiji je upravnik bio zloglasni Dinko Šakić:
– Odmah po zarobljavanju od strane ustaša, odvojili su od nas naše očeve, dedove i braću, koji su imali više od 15 godina. Žene sa decom su odvedene u logore. Neka deca nisu imala ni majke, ni babe i ostala su sama. Onda su majke odvedene na prinudni rad po hrvatskim selima ili nemačkim fabrikama. Mi, deca, nismo mogli privređivati, pa smo poslati u dečje logore. Da, Nezavisna Država Hrvatska je imala logore za decu. A u logorima – glad, spavali smo na slami, deca su plakala za majkama, za zagrljajem, bolesti i umiranje bili su svuda. Svakodnevno smo gledali umiranje braće i sestara naših.
Članovi udruženja navode da su se neki od njih spasli logora tako što su dati u hrvatske porodice, gde su bili služinčad. Čuvali su svinje, krave, spavali u štali, svakodnevno dobijali batine. Njihove očeve i dede su ustaše po zarobljavanju odvele u logor „Jasenovac“. Mnogi od njih ih nikada više nisu videli, ubijeni su u Donjoj Gradini, najvećem stratištu logora „Jasenovac“ kojima je upravljao Dinko Šakić, čijim se imenom ponosi profesor Dinko Gruhonjić.
U Udruženju logoraša upozoravaju da Gruhonjić obrće teze, pa optužuje srpski narod koji je toliko stradao da je narod koljača i nacifašista i da su Srbi agresori, a ne žrtve.
– Ovakve konstrukcije najbrutalnije vređaju zdrav razum i naša lična osećanja, nas koji smo stradali samo zato što smo bili pravoslavni Srbi – ističu u Udruženju logoraša „Jasenovac“.
Oni se pitaju kako neko ko ima toliku mržnju i bes može da radi sa mladim naraštajima, sa našim unucima, kako može da ih uči toleranciji, ljubavi prema ljudima, ako to ne spoznaje. I čude se kako je moguće da je neko zaposlen na fakultetu i da ga plaćaju građani ove zemlje iz budžeta, i sami preživeli logoraši, a da isti pljuje državu koja ga hrani?
– Da li je to možda sloboda govora? Ili se samo time brani ono što bi se u svakoj drugoj državi sankcionisalo? Ne može biti sloboda govora vređanje jednog celog naroda. Naša deca nisu slinavci kako ih Gruhonjić naziva! Šta su vam deca srpska skrivila? – navode iz udruženja.
Podrška zahtevima studenata
UDRUŽENjE logoraša i potomaka „Jasenovac“ dalo je punu podršku studentima novosadskog Univerziteta koji su digli glas protiv dugogodišnjeg govora mržnje koji sprovodi Dinko Gruhonjić, protiv vređanja javnog morala i protiv pretvaranja žrtve u agresora.
– Mi smo živi dokaz delovanja ustaških zločinaca, fašizma i nacizma i njihove propagande čije delovanje prepoznajemo u javnim istupima profesora Gruhonjića – navode oni.
Preživeli logoraši pitaju kako studenti iz Republike Srpske mogu normalno i bez ponižavanja i kolektivnog osuđivanja uopšte da studiraju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu? Navode, takođe, da osim Srbije drugu državu nemaju, da mnogi od njih nisu rođeni u Srbiji, ali onda kada im je bilo najteže tu su našli svoj dom.
– Za žaljenje je čovek koji ustaje i ne voli komšije, kolege, drugove svoje dece ili prosto ceo jedan narod. Ili je njegov posao mržnja? Moguće je da je on na tom radnom mestu da bi širio mržnju prema našoj zemlji i našem narodu.
