Foto: Grad Novi Sad
Поводом годишњице рођења песника, новинара, публицисте и филмског ствараоца Мирослава Мике Антића, а у оквиру манифестације „Антићеви дани“, члан Градског већа за културу Далибор Рожић и помоћница директора КЦНС Сунчица Марковић положили су цвеће на његов гроб.
„Поезија Мике Антића је идентитетски уткана у биће Новог Сада, она је израз нас самих, наших снова и карактера. Иако Мика већ 38 година није са нама, његова поезија наставља да живи и сваки пут се изнова ишчитава. Стваралашто овог свестраног уметника, особеног животног и стваралачког стила, боема и раскошног сањара и данас је занимљива и примамљива младим генерацијама и трајна је инспирација уметницима. Негујући ‘Антићеве дане’ сећамо се његовог лика и дела, те поетске чаролије једног вечитог младића који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг“, рекао је Рожић.
Панаотовић: Сви смо се ми родили на Цетињу
На свечаној церемонији доделе Годишње награде „Мирослав Антић“ директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић одржао је говор који носи дубоку поруку по све Новосађане али и по васколики српски народ.
Foto: Grad Novi Sad
„Културни центар Новог Сада и моја маленкост најтоплије препоручују књигу ‘Запис на стубу, јерусалимском’ уваженог лауреата Годишње награде ‘Мирослав Антић’ Селимира Радуловића. Апелујем и на старе, и на средовечне и на младе да прочитају ову књигу јер после ње неће остати исти. Понеки атеиста можда ће се окренути ка богољубљу, понеки верник можда ће схватити да је слаб у својим молитвама, а многи ће пожелети да се утврде у вери, у најширем смислу. Због тога је ова збирка уметничко дело од изузетне важности. Када узмете ову песничку збирку у руке, видећете да је и сам почетак биографије импресиван: ‘Селимир Радуловић рођен је на Цетињу…’, гласи почетак. Сви смо ми рођени на Цетињу – тамо где је колевка српства, где је штампана прва књига у Јужних Словена, тамо где и данас столује владика Раде, отац свих песника Петар Петровић Његош – тамо смо се сви родили. Подно Цетиња се родио и сердар Јанко Вукотић, комадант Мојковачке битке, тамо где је и Данило Киш сматрао да му је најмање пола отаџбине – тамо смо се сви родили.
Много је мутних вода и братомржње, али све је то пролазно. Славна и велика дела остају.
Дакле, сви смо ми са Цетиња. А када већ о томе говоримо, ево једне паралеле. Једна од најлепших плажа на Будванској ривијери је Перазића До, поврх које се налази манастир Режевићи. Туристи са највећим респектом обилазе ову богомољу, и страни и домаћи, пристојно одевени чак и када пођу с плаже. Ако је негде место богомољи и Српској православној цркви и Меморијалном центру, онда је то тамо поред Штранда… Бескрупулозна је лаж да 279 грађана, наших суграђана и комшија које ценимо, могу бити мерило и лакмус јер су гласали против изградње цркве на Лиману. Мисија наше генерације је да отргнемо од заборава мученике српске, јеврејске и ромске који су страдали у Новосадској рацији, а то ће се најбоље постићи изградњом цркве коју је градоначелник Милан Ђурић подржао. Све то итекако има везе и са ‘Записом на стубу, јерусалимском'“.
Манифестација „Антићеви дани“, коју је покренуо и организује Културни центар Града, почела је 11. марта, а одржава се до 18. марта на више локација у Новом Саду.
