Foto: Pixabay
Dug put su prošli blizanci Viktor i Vasilije Sabadka od momenta kada su požurili svoju mamu i rodili se dva meseca pre termina u punoj brzini komšijinog vremešnog mercedesa na putu između Odžaka i Novog Sada.
Sada, nakon skoro 70 dana provedenih na odeljenju neonatologije Dečije bolnice u Novom Sadu, dva malena heroja su stigla kući. Mama Marina Sabadka priča kako je izgledala borba za život dvojice mališana i šta su sve uspeli da prevaziđu – od transfuzije krvi, preko upale pluća do tople postelje u porodičnom domu!
Nekoliko dana pre nego što će Vasilije i Viktor konačno doći kući provela sam sa njima u Dečijoj bolnici. Viktor je prvi bio spreman da krene kući, ali u dogovoru sa doktorima odlučili smo da sačekamo Vasilija. Hvala Bogu, taj dan je došao brzo pa smo proteklog petka konačno izašli iz bolnice – priča ponosna mama.
Kako kaže, dvojica mališana provela su više od dva meseca na neonatologiji, jačajući i spremajući se za život mimo inkubatora, bez kiseonika i aparata.
Mama Marina je inače samohrana majka jer ih je otac dece napustio dok je bila trudna sa blizancima, ali je hrabro nastavila borbu ponosno istrajavajući, srećna što ima svoje četvoro dece: 13-godišnju Mašu, dvogodišnjeg Aleksu i sada blizance Vasilija i Viktora.
Iako bi većina mislila da je najgore prošlo sa porođajem u komšijinom taksiju, uz policijske rotacije, prava borba usledila je posle toga.
– Kada su se rodili obojica su imali manje od kilograma. Počeli su da napreduju tek za mesec dana. Morali su da primaju krv, bili su prikopčani na kiseonik, a obojica su zaradili i prehlade za to vreme. Vasilije je čak uspeo da prebrodi i upalu pluća! Bilo je zaista stresno – sa velikim olakšanjem sada priča Marina.
Prema njenim rečima, Vasilije koji je „sačekao“ da mama stigne do porodilišta pa se rodio kasnije od brata bio je dosta slabiji. Ipak, maleni borac je sve prevazišao.
– Tek kada sam provela poslednjih desetak dana sa njima na odeljenju videla sam kako sve to zaista izgleda. Znate kako, kada ste kod kuće i samo sedite pored telefona i zivkate bolnicu, nemate svest o tome šta se sve dešava tamo, na licu mesta. Oduševila sam se kada sam videla koliko lekari i medicinske sestre brinu o mojoj deci. Kolika je to pažnja. Zbog toga sam malo bila i u strahu kada je trebalo da krenemo kući. Kako ćemo bez njihovih saveta, pomoći?! Sva ta pitanja su me sustigla, ali srećom, ide nam odlično – iskrena je mlada mama.
Kada je trebalo da izađemo iz bolnice doživeli su nešto neočekivano.
– Posvećenost svih na odeljenju nije bila upitna nijednog trenutka, ali ipak mogu reći da sam više nego oduševljena načinom na koji smo tretirani. Kada je trebalo da krenemo kući, sve sestrice sa odeljenja koje su brinule o Viktoru i Vasiliju su došle da nas isprate. Zbog svoje krhkosti i belog tena, Vasilija su prozvali „pahulja“, vezali su se za obojicu, a i mi za njih – priča Marina.
Kako je to sve izgledalo za vreme borbe dvojice malenih heroja za život opisuje jednim slikovitim primerom.
– Kada je Vasilije konačno počeo da pije mleko, potpuno je menjao boju. To me je izbezumilo. Razlog za to je što mu je trebalo vremena da koordiniše disanje sa sisanjem. Sada to znam i već smo uhodani sa hranjenjem, ali da mi se tako nešto dogodilo da sam sama, ne znam kako bih reagovala. Sve to su razlozi što sam sa dozom straha pošla sa njima kući. Međutim, dobro nam ide. Dobili su da piju gvožđe zbog malokrvnosti, kao i da radimo vežbice da ojačaju vrat. Mimo toga, sve je u redu. Viktor je dugačak 46 cm i ima 2.770 grama, a Vasilije je za centimetar duži i ima 2.590 grama. Imamo redovne kontrole i sada samo pratimo napredak. Verujte, kada sam shvatila kroz šta su sve prošli moji maleni heroji, plakala sam od sreće i šoka istovremeno – sada kroz osmeh olakšanja priča mama mališana.
Iako su u inkubatorima bili odvojeni, a jedini trenutak koji su provodili zajedno bio je u maminom zagrljaju tokom kratkih maženja u bolničkoj sobi, Vasilije i Viktor su čvrsto povezani i izuzetno bliski.
– Ne mogu rečima ni da opišem taj trenutak kada su došli zajedno kući i kada sam ih stavila jednog pored drugog. Vasilije je odmah naslonio glavu na Viktora, ta ljubav se osećala u vazduhu, ne može se ni objasniti kako. Zajedno jedu, spavaju. Dobri su, traže pažnju, ali nisu zahtevni – navodi.
Marina pored Viktora i Vasilija ima i ćerku Mašu (13) i sina Aleksu koji ima nepune dve godine.
Još jedna posebnost ovih hrabrih mališana ogleda se i u belegu koji Viktor ima na levoj ruci.
– Vidim to kao simboliku borbe i pobede u toj borbi. Viktor ima beleg u obliku srca na levoj ruci. Trebalo je puno vere i strpljenja, ali uspeli smo. Njih dvojica su uspeli – optimistično zaključuje mama Marina Sabadka.
Kurir.rs/Blic
