NEDOSTATAK RADNIKA U Novom Sadu zidaju Indijci, Turci, Filipinci i Albanci

Zbog nedostatka radne snage na novosadskim gradilištima rade Indijci, Turci, Pakistanci, Filipinci i Albanci.

Građevinarstvo je sektor gde nedostaje najviše radne snage, ali istu muku imaju i poslodavci u: turizmu, ugostiteljstvu, poljoprivredi, kao i oni koji se bave raznim vrstama prevoza.

Lane je u Srbiji izdato više od 35 hiljada radnih dozvola strancima, pa je sve češći uvoz inostranih radnika poguralo predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca. Namera je da se njima pojednostavi procedura zapošljavanja stranih državljana i da se ublaži problem nedostatka radne snage.

Zvanični podaci o kojima su mediji izveštavali pokazuju da je prošle godine u Srbiji radilo 35.147 stranaca, što je za oko 12.000 više nego 2021. godine. Od tog broja njih 5.919 su žene. Najviše radnih dozvola izdato je državljanima Kine, na drugom mestu su Rusi, potom Turci pa Indijci. U Srbiji su radili državljani Severne Makedonije, Ukrajine, Italije, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Oni su bili angažovani na poslovima iz oblasti građevine, ugostiteljstva, ali i IT industrije.

Bez većih oscilacija u građevini

Po poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, nakon rasta u poslednjih nekoliko godina, prodaja nekretnina zabeležila je pad u prvom tromesečju 2023. godine, ali je novčani promet iznosio 1,6 milijardi evra i veći je za 2,6 odsto. U Beogradu je broj kupoprodajnih ugovora opao za 13, u Novom Sadu i Nišu za 25 odsto. Najskuplji kvadrat u Novom Sadu je 3.479 evra, dok je prosečna cena novogradnje 1.723 i veća je u odnosu na prošlu godinu, kada je prosečna cena bila 1.505. Modić kaže da po broju izdatih građevinskih dozvola ne bi trebalo biti većih oscilacija u građevinskom sektoru, odnosno i dalje će biti potrebe za radnicima. S druge strane, moguće je, kaže, očekivati blago pojeftinjenje kvadrata kako u Novom Sadu tako i u ostalim gradovima u Srbiji.

Razgovarajući s radnicima iz Turske koji rade mesecima na novosadskim gradilištima, saznajemo da su ovde došli zbog boljih dnevnica, dok ima i onih kojima je Srbija usputna stanica.
– Ovde sam pola godina. Zadovoljan sam uslovima. Imamo smeštaj, hranu i redovnu zaradu. Posla ima dosta – kaže jedan od radnika iz Turske, koji nije želeo da se njegovo ime pominje u novinama.

Osim odlaska iz zemlje, jedan od razloga nedostatka građevinskih majstora je i manjak želje za obrazovanjem u tom smeru. Sve je manje mladih koji upisuju zanatske smerove. Sindikalci, s druge strane, strahuju od prekomernog zapošljavanja stranih državljana. Između ostalog, traže da radnici iz inostranstva ne čine više od 10 odsto zaposlenih u preduzeću.

Predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine Josip Modić ističe da je potrebno da inostrani radnici rade pod istim uslovima kao i domaći, da nemaju damping cene, koje bi obarale dnevnice naših radnika.

– Svesni smo da naši radnici i ovako odlaze. Još ako bi se oborile dnevnice, definitivno bi svi naši kvalifikovani radnici, koji su u mogućnosti, otišli u inostranstvo – kaže Modić.

Prema njegovim rečima, radnici iz Indije i Bangladeša dolaze u Srbiju jer je u njihovim državama plata manja od ovdašnje.

– Neki dolaze ovde jer im je to usputna stanica do Nemačke i drugih zemalja Evropske unije, gde je zarada veća od ove u Srbiji. Reč je o nekvalifikovanim i malje kvalifikovanim radnicima. Međutim, dosta su kvalitetni i vredni. Radnici iz Turske i Albanije su izuzetni majstori za krovove i oni najviše planiraju da idu dalje za države Evropske unije. Trenutno je velika potražnja za skoro svim zanimanjima u građevinarstvu, pogotovo za tesarima, armiračima, zidarima i fizičkim radnicima – kaže Modić.

(dnevnik.rs/S. Aničić Ilić)