Foto: Printskrin YT
Ima posla, ko hoće da radi, kaže naš narod. Međutim, posao vulkanizera, u Srbiji, po rečima vlasnika jedne vulkanizerske radnje, skoro neće niko da radi.
Zato je Marko, nakon 4 meseca potrage, morao da zaposli 4 radnika čak iz Nepala. Ističe da su se odlično snašli u ovom poslu, a šta oni kažu?
– Oni kažu da im je u Beogradu dobro, jer tamo gde žive, žive u nekim selima i ovde im je sve novo. Imaju smeštaj, imaju hranu – kaže Marko.
Čantal, Ujval, Asis i Dipak potvrđuju ove Markove reči. Ističu da su zadovoljni Srbijom, ali i da novac koji ovde zarade, šalju svojim porodicama u Aziju.
– Da, novac koji ovde zaradimo šaljemo svojim porodicama. Nedostaju mi roditelji i braća, ali u Nepalu je teško. Zato smo došli ovde kako bismo zaradili i novac slali porodicama. Zadovoljan sam poslom i kako su nas ljudi u Beogradu prihvatili – kaže Asis.
Vulkanizer može da zaradi od 500 do hiljadu evra mesečno. Zarada je naročito veća u poslednjim danima oktobra, s obzirom na to da su vozači u Srbiji, po zakonu, već od sledećeg meseca – u obavezi da imaju zimske gume.
– Kod nas je zaista teško zaraditi novac i zato veliki broj muškaraca radi van Nepada. Prinuđeni smo da radimo van zemlje, jer je bolja zarada, a ovde u Srbije se bolje zarađuje- kaže Dipak.
Posao su dobili preko agencije. Svakoga dana nauče po nekoliko reči srpskog jezika. A kako na njih reaguju mušterije i kolege?
– Sve to ide po planu, kolege im malo pričaju na engleskom, neke reči im ponavljaju na srpskom i polako to kapiraju i ulaze u proces rada – navodi Marko.
I iako im teško pada što su kilometrima daleko od porodice, ovi momci ističu da je Srbija njihova druga kuća, a najviše ih oduševljava gostoprimstvo i srdačnost.
