Letnje računanje vremena počinje u nedelju

Brojna istraživanja na univerzitetima širom sveta, dokazala su da pomeranje sata negativno utiče na zdravlje većine ljudi i da se baš u danima nakon toga zbog slabije koncentracije dešava veći broj saobraćajnih nesreća i srčanih udara i slično. Evropski parlament usvojio je na razmatranje predlog da se odustane od dosadašnje prakse pomeranja sata.

Psihijatar Nebojša Baračkov poručio je da svaki čovek u svom mozgu ima mehanizam i sat, koji nisu u vezi sa satom koji navijamo. Baš

zbog toga, većina ljudi, koji imaju normalan bioritam, ustaju u gotovo isto vreme, čak i pre nego što budilnik zazvoni. Upravo oni najteže podnose pomeranje sata, za razliku od onih, čiji posao podrazumeva smenski rad.

„Telo se štima dve nedelje. Ako jednom do kasno zaglavimo u izlasku, telo se štima dva meseca. Te, neke, fine neuralne ili hormonske aktivnosti, ne mogu za dan ili dva da se naštimaju. Što veća ta razlika, to je veća šteta po organizam. Tih sat vremena unapred ili unazad nije toliko velika razlika, ali mozgu je potrebno bar dve nedelje da se naštima na tu razliku“, kaže Baračkov.

Prvobitna ideja pomeranja kazaljki, potekla je iz Nemačke, još tokom Prvog svetskog rata, u cilju manje potrošnje električne energije. Na naše pitanje, kolika je zaista ušteda, iz Elektroprivrede Srbije, poručuju da ona iznosi oko pola miliona kilovat sati, odnosno 0,4 procenta od prosečne dnevne potrošnje u tom periodu. Odluku da se odustane od pomeranja sata, donelo je nekoliko zemalja van Evropske unije: Rusija, Island, Belorusija i Turska. Srbija i dalje čeka odluku iz Strazbura.

Dok Evropski parlament ne bude doneo suprotnu odluku, pomeranje kazaljki na časovnicima, koje se kod nas primenjuje od 1983. godine, primenjivaće se i predstojećeg vikenda. Dakle, u noći između subote i nedelje, kazaljke na satovima pomerite sa 2 na 3 sata. To, naravno, ne znači da ćete morati da se budite tokom noći, dovoljno je da satove pomerite jedan sat unapred.