Nastup nabijen mržnjom protiv Srbije i svega što je srpsko, profesora Dinka Gruhonjića na Rebedu festivalu u Dubrovniku, izazvao je burne reakcije, podigao veliku prašinu, a javnost već danima analizira njegove provokativne izjave.
I dok se danima razgovara o Dinkovom, sa osmehom i divljenjem izgovorenim imenom imenjaka Šakića, ispod radara su se provukla Dinkova mržnjom nabijena izlaganja o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, Ratku Mladiću i mladima u Srbiji.
Ko god da je pogledao ceo nastup Dinka na festivalu u Dubrovniku, kao i njegovih sagovornika, Zorana Kesića i Dragana Bursaća, shvatio je da pored Ratka Mladića, njima najviše smeta SPC i država Srbija.
Ali da krenemo od početka Dinkovo izlaganje…
Počeo je rečenicom: “Lako je vama svima. Ja dolazim, dakle iz Vojvodine. Mi smo jedini ostali sa Srbijom ni krivi ni dužni. Tako da se ja osećam ovde kao višestruka manjina. Ja sam auto, autošovinista.”
I dok se zagrevao za napade na SPC osvrnuo se i na generala Ratka Mladića: “Mi imamo naše gerilske trupe koje dejstvuju po tim grafitima Ratko Mladić i onda su razmišljali kako da ih upropaste, pa je sad sve više grafita, gde na fasadama piše Sraćko Mladić.”
Dinko odlazi i korak dalje pa za Vojvodinu kaže da je doživela demografsku katastrofu, jer su se u nju doselili ljudi iz Republike Srpske. Da apsurd bude veći i sam Dinko je odatle došao u Vojvodinu, jer je rođen i odrastao u Banja Luci.
Početak uvreda izrečenih prema SPC počinje pričom o arhitekturi crkava. Upotrebljava izraz da je Vojvodina “potpuno srbizovana”, da se crkve prave u vizantijsko-raškom stilu, a ne u baroknom, što je po njegovim rečima “zapišavanje teritorije”. Na opasku hrvatskog novinara o organizovanju izbora za “najružniju crkvu” u Novom Sadu, Gruhonjić je izrazio svoje mišljenje o crkvi na Telepu, nazivajući je “monumentalno odvratnom” uz opasku da “Telepu stoji kao piletu sise”. Čak je išao i korak dalje predlažući transformaciju crkava u pabove i dodatne stejdževe za festival EXIT.
Kako je vreme odmicalo Dinkov govor (mržnje) nije gubio na žaru. Jedna za drugom se nizala uvreda na račun Srba i Srbije, i u tom zanosu došao je na red glavni Dinkov neprijatelj, Srpska Pravoslavna Crkva: “Jako je veliki uticaj crkve, pošto u Novom Sadu stoluje vladika, kojeg mi zovemo Saruman kao iz Gospodara Prstenova, njegovo ime je Irinej Bulović. On je jedini preživeli od četvorice jahača apokalipse u SPC. To su bila ova trojica čije ime počinje na A, Amfilohije, Atanasije i Artemije… Srpska Pravoslavna Crkva je veoma prisutna u Vojvodini i ona je taj generator…” rekao je Dinko.
Otvoreno vređanje SPC, hvaljenje “gerilskih” akcija napada na grafite Ratka Mladića nije bilo dovoljno, već je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prešao i na opisivanje studenata kojima predaje: “Mladi su govna” izgovorio je Dunko, citirajući Đorđa Čvarkova iz humorističke serije “Državni posao” i nastavio da obrazlaže svoje reči: “Možemo i objasniti zašto su mladi govna, zato što su mladi, a s druge strane možemo im pomoći da budu bolji u smislu otpora prema tom nacionalizmu. U svakoj generaciji studenata kojima predajem, to je prosto antropološki i biološki normalno, ima jedna manjina izvanrednih studenata, imate manjinu bitangi, ostalo su mediokriteti.”
Dinko je u svom govoru na festivalu u Hrvatskoj, sasvim lagodno, bez zadrške ocrnio sve što je srpsko, i pokušao da se dodvori i dobije dodatne poene kod organizatora. Nije, doduše, očekivao da će njegovo promišljanje i sloboda u govoru izazvati toliki otpor kod građana Srbije.
Šteta što profesor Dinko toliko mrzi sve što je srpsko. Da je hteo, mogao je nešto da nauči iz starih poslovica ‘‘Kako seješ, tako ćeš i da žanješ” i “Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju”.
(vojvodinauzivo)
