Ima li za prodaju i pošto je zemlja u Banatu?
Foto: VojvodinaINFO
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato je ove godine u opštini Ruma, po ceni od milion evra za 5 hektara i 66 ari – pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Ta neverovatna cena ipak je izuzetak, pokazuju prosečne cene poljoprivrednog zemljišta na severu Banata, koje se kreću od 6 do 8 hiljada evra po jutru. Neko bi rekao – ni to nije malo, ali veći je problem što zemlje zapravo – nema.
Prateći trend porasta vrednosti nekretnina, porasla je i cena poljoprivrednog zemljišta na severu Banata:
„Zato što je porast nekretnina trend, jer , ako odu cene stanova, kuća, moraju da odu i cene poljoprivrednog zemljišta, koja na neki način to prati. Cene su više od 10 do 20 procenata“ Rekao je za RTV Milan Veselinov, vlasnik agencije za promet nekretnina
Cena poljoprivrednog zemljišta raste, ali je od viših cena veći problem što je to ograničeni resurs:
„Najveći problem je što zemlje nema. Uglavnom je urađena tzv. kristalizacija stanja, što znači da su ljudi, koji se time ozbiljno bave, već su pokupovalki zemlju, a svi koji su imali manje površine u vlasništvu , stimulisani dobrom cenom, već su prodali. Uglavnom su to koristili da kupe neke druge nekretnine, stanove. I sve što se pojavi, što ima neku razumniju cenu, sve se brzo proda. Cena je sada od 6 do 8 hiljada evra, po jutru“ potvrdio je Ivan Jović, poljoprivrednik iz Kikinde.
Naravno, vrednost pojedinih parcela dostiže cenu i do 10 hiljada evra, ali je prosek oko 7 hiljada. Ipak, ovog trenutka poljoprivrednici imaju druge brige. Velika suša, loši prinosi i niske otkupne cene s jedne, i sve veća ulaganja s druge strane, sada zadaju najveće glavobolje.
„Jer, jednostavno, sad su tako velika ulaganja da sad svi kalkulišemo koliko ćemo da uložimo. Primera radi, cena 100 kilograma MAP-a sada je 17 hiljada dinara, to su ogromna ulaganja, sa neizvesnom sledećom godinom. Znači, ne bojimo se više ni suše, koliko se bojimo cena “kaže Ivan Jović takođe poljoprivrednik iz Kikinde
Što se kupovine dobre zemlje tiče, Banaćani bi rekli – uvek se nađe u slamarici.
