Stručnjaci o kvalitetu i odnosu stare i nove gradnje

Svedoci smo sve većeg broja stambenih objekata koji niču širom Beograda, ali i ostalih gradova Srbije.

Razlog za to je svakako profit, a kada se pogledaju brojke iz prethodne godine, vidi se da je prodaja nekretnina u vrtoglavom porastu.

Investitori koriste svaki milimetar prostora da tu izgrade neku nekretninu, koje se potom grade u kratkim rokovima, a zatim i rasprodaju isto tako brzo.

Ipak, nameće se pitanje kvaliteta novogradnje i koliko je on primaran u odnosu na brzinu izgradnje i profit koji je motiv celog poduhvata.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za kupovinu nekretnina u Srbiji u četvrtom kvartalu 2022. godine potrošeno je 2,3 milijarde evra, što je rast od 27,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Građevina ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija
Nakon najnovijih dođaja u Turskoj i Siriji, gde je razorni zemljotres odneo hiljade života, zapitali smo se i koliko su građevine u Srbiji otporne na potrese i bezbedne za građane.

„Postoje dva datuma u izgradnji objekata u Srbiji (SFRJ), na koje treba obratiti pažnju prilikom vrednovanja i kvaliteta izgradnje. Jedan je 1963. kada su nakon razornog zemljotresa u Skoplju uvedeni dodatni zahtevi prilikom izgradnje objekata, koji su se zasnivali na unapređenju konstruktivnih elemenata zgrada koji obezbeđuju otpornost na zemljotrese, tzv Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima, koji predviđaju otpornost na potrese od 7 do 9 stepeni Merkalija, u zavisnosti od područja gde se gradi. Recimo za Beograd, važi pravilo da zgrada, najjednostavnije rečeno, ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija“, objašnjava Dašić za Danas.rs

Nelegalna gradnja dodatni problem

Dašić dodaje da je nelegalna, odnosno divlja gradnja opasna po živote ljudi.

„To je dodatni problem već postojeće neadekvatne kontrole legalnih objekata, tako da nelegalni objekti predstavljaju potpuno novu opasnost za život i zdravlje ljudi, jer nisu ni imali priliku da budu predmet kontrole i inspekcije“, navodi on.

Postoji ustaljen Pravilnik po kom se određuje da li je neko zemljište pogodno za gradnju i kakav objekat tu može biti izgrađen.

U jakom zemljotresu koji je u ponedeljak rano ujutro pogodio jugoistok Turske i sever susedne Sirije, poginulo je više od 4.800 ljudi, a ima desetine hiljada povređenih. Srušeno je samo u Turskoj blizu 6.000 objekata.

Ovo je jedna od glavnih vesti u celom svetu, pa i u Srbiji. Ljudi iz Srbije saosećaju sa tamošnjim narodima zbog tragedije koja ih je zadesila. Neki pomišljaju i kakve bi razmere jednog takvog zemljotresa bile po našu zemlju, po naš narod.

Tako komentarišu, između ostalog, i kvalitet stambenih objekata. Iako su stanovi novogradnje veoma popularni, ljudi polemišu da su oni lošeg kvaliteta i da bi se u slučaju jačeg zemljotresa neki stanovi srušili „kao kule od karata“.

Ljudi komentarišu kao da su pravi eksperti, a javljaju se i građevinci:

– U novogradnji je smišljeno ugrađen krš materijal, gvožđe gde treba 10 ide 8, a gde ide 12 stavlja se 10. Blok treća klasa,kao mozak, beton posan, kruni se, jer se cement štedi. Kuće nisu strašne, strašne su višespratnice.

– Sve si u pravu, radio sam na par zgrada, katastrofa koliko se loše radi, na svemu se štedi, samo zarada investitoru je bitna.