Foto: Pixabay
U Srbiju je za jedanaest meseci prošle godine uvezeno 520 tona šarana u vrednosti od 1,9 mil EUR. U odnosu na isti period 2021. godine, kada su uvezene ukupno 132 tone ove ribe, to je povećanje od 300 odsto, najnoviji su podaci Privredne komore Srbije. Najprodavanija vrsta ribe ovih dana dostigla je rekordne cene – kilogram se prodavao oko 800 dinara, što do sada nije zabeleženo. Krizu u domaćem ribarstvu, zbog koje i raste uvoz, već godinama najbolje osećaju kupci.
Prema predviđanjima proizvođača ako se ništa ne promeni u odnosu države prema ovom sektoru proizvodnje, na proleće uopšte nećemo imati u ponudi dovoljno domaće ribe, a ni cene sigurno neće mirovati. Iako ima sve uslove da se razvija, domaće ribarstvo se urušava. Za razliku od konkurencije u Evropskoj uniji koja se oslanja i na nacionalne i evropske fondove i olakšice koje im država nudi kako bi povećali proizvodnju, kod nas pomoći nema.
Prema podacima Privredne komore Srbije u poslednjih deset godina beležimo neprekidan pad proizvodnje šarana. Samo tokom 2021. u našoj zemlji je proizvedeno za 30% manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara, a sada ima jedva 5.000 hektara šaranskih ribnjaka. Ribu uvozimo iz svih krajeva sveta, najviše sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, ali i zemalja u regionu. Jasno je da je domaće ribarstvo u dubokoj krizi, nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni.
Iz PKS navode da im preostaje samo da ponove više puta izrečene apele ka Ministarstvu finansija. Jedna od ključnih mera bila bi ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bi se i domaći proizvođači, makar prema uslovima poslovanja, izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu.
– Ukinuti sve naknade za vode, kao što je to učinjeno u Češkoj, na primer, gde proizvođači ne plaćaju vodne doprinose. U Hrvatskoj su one smanjene osam puta, ali država tamošnje proizvođače motiviše i tako da za svaki izvezen kilogram šarana bilo gde (a izvoze ga samo u Srbiju) dobiju jedan evro pomoći države – kaže za Politiku Mirjana Miščević, viši savetnik pri Privrednoj komori Srbije. Smatra da bi morali da postoje uslovi kao za proizvođače u konkurentskim zemljama. Između ostalog bi trebalo omogućiti našim proizvođačima da izvoze ribu u Evropsku uniju.
– Ne možemo da izvezemo ribu u zemlje EU i smatramo da bi Uprava za veterinu trebalo da uradi svoj posao kako bi se to omogućilo proizvođačima, a to bi ih i motivisalo da se vrate proizvodnji – napominje Miščevićeva. Dodaje da naknade koje plaćaju učestvuju sa 10% u proizvođačkoj ceni, ali mnogi nisu bili u mogućnosti da plate ove obaveze, pa sada imaju nagomilane kamate. U ovom trenutku su opstali srednji i mali ribnjaci. Grupacija za ribarstvo apele za smanjenje naknada, šalje nadležnima godinama, ali jednostavno država nije imala sluha.
Krum Anastasov, direktor ribnjaka Kapetanski rit iz Kanjiže i predsednik Grupacije za ribarstvo navodi da su tokom korone kada je ovaj sektor doživeo i najveću štetu, tražili uvođenje moratorijuma na plaćanje ovih obaveza, ali je i to ostalo bez odgovora.
– Plaćamo naknade po tri osnova – korišćenje voda ili vodna dobra, na osnovu veličine ribnjaka i treći, najnelogičniji, je odvodnjavanje. Ove obaveze iznose ukupno 16.000 dinara po hektaru. Ribarstvo kroz PDV, vodoprivredne i druge obaveze koje plaća državi izdvaja godišnje 800 miliona do milijardu dinara, a subvencije koje dobija su simbolične. Ribnjaci dobijaju 10 dinara po kilogramu proizvedene i prodate konzumne ribe, što je u proseku godišnje 35 do 45 miliona dinara za celokupnu produkciju u srpskom ribarstvu – objašnjava Anastasov.
Ukoliko se borimo protiv sive ekonomije, dodaje, a znamo da je prosečna cena kilograma ribe 500 dinara, subvencija bi trebalo da bude makar u nivou PDV-a, a to je 50 dinara. Od nekadašnjih 11 velikih ribnjaka u Srbiji opstala su samo tri, a samo dva rade u punom kapacitetu. Nedavno je i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) zatražio od vlade da ukine plaćanje vodnog doprinosa za ribnjake kako bi se gajenje rečnih riba u našoj zemlji sačuvalo od nestanka.
– Srbija je za kratko vreme od ozbiljnog proizvođača postala uvoznik rečne ribe. Ukoliko se ovaj trend nastavi uskoro će ova privredna grana biti na rubu nestanka i zbog toga je neophodno da se donesu mere za njeno očuvanje – izjavio je Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine Srbije i predsednik POKS-a. U 2021. godini na čak pet hiljada hektara gotovih ribnjaka nije zasnovana proizvodnja, što je za našu zemlju direktni gubitak od 700.000 EUR.
