Foto: Ilustracija Agrosvijet
Mediteranska ishrana u samom je svetskom vrhu najzdravijih načina ishrane, povezana sa značajnim zdravstvenim koristima, uključujući uopšteno nižu smrtnost, smanjen rizik od hroničnih bolesti poput bolesti srca, raka, dijabetesa, gojaznosti, upalnih bolesti, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, može da podstakne bolji san, očuvati pamćenje i mentalnu oštrinu, ublažiti teskobu i depresiju…
Mnoge su namirnice u mediteranskoj ishrani naročito blagotvorne za zdravlje, a među njima je i jedna koja je još uvek potcenjena. Raštan (raštika, lat. Brassica oleracea acephala) smatra se jednom od najzdravijih namirnica na svetu, i to ne bez razloga: siromašna je kalorijama, a izuzetna bogata vitaminima i mineralima, ali još je uvek potcenjena u poređenju s keljom, kupusom, blitvom ili spamaćem.
Raštan je izuzetno poželjan u ženskoj ishrani jer je bogata flavonoidom maempferolom. Istraživanja pokazuju da žene imaju 40 posto manje šanse za rak jajnika ukoliko unose dovoljne količine ovih flavonoida.
Da je to starinsko mediteransko povrće popularno u svetu svedoči činjenica da je prestižni Njujork Tajms raštan svrstao među najzdravije i najskuplje namirnice za koju će zbog njenih izuzetnih nutritivnih i lekovitih svojstava obožavaoci izdvojiti i do sto dolara. Na američkim jelovnicima pravi bum doživela je u poslednjih deset godina, a kao neizostavan deo jelovnika preporučuju je brojni stručnjaci. Ali pomalo zaboravljeni raštan vraća se i u naše restorane.
Osim što je raštan bogat mnogim delotvornim sastojcima za naš organizam i preporučuje se u svakom jelovniku, deo je i gastrokulture Mediterana i Jadrana. Raštan se na Mediteranu jede već dve hiljade godina, a postoje zapisi koji pokazuju da su Grci u to vreme kultivisali i mnoge druge vrste kupusnjača. Iz stare Grčke potiče i jedan mit o raštanu. Jednom kad je Zevs morao da protumači dva potpuno suprotna proročanstva, počeo je toliko da se znoji, a gde god bi pala kapljica znoja izrastao bi raštan.
Zevs je počeo da jede lišće što mu je prosvetlilo um i od tada je raštan postao njegovo posvećeno jelo. Rimljani su takođe konzumirali raštan, a o njemu su pisali Marko Porcije Katon Stariji i Plinije Stariji. Smatra se i da su Rimljani odneli raštan u Veliku Britaniju i u Francusku još u 4. veku pre nove ere, odakle se raštan se proširio po celom svetu. Tokom 17. veka odnet je u Severnu Ameriku, a zanimljivo je da je uzgoj raštana naročito raširen u Južnoj Karolini.
Pravilna priprema
Pravilna priprema raštana ključna je za očuvanje maksimalne količine hranjivih materija. Kao i ostalo povrće, raštan se savetuje što kraće kuvati; najbolje pet minuta kuvati na pari kako bi vlakna omekšala i kako bi se povećala njegova svarljivost, a istovremeno očuvali hranjivi sastojci. Raštan se jede i sirov. Često se stavlja u pesta ili druge umake. Pre konzumacije, listove raštana treba temeljno oprati pod mlazom hladne vode, ali ga ne treba natapati u vodi jer tako gubi vitamine topljive u vodi. Raštan će svež ostati u frižideru i do pet dana. Čuvajte ga u prozirnoj foliji i maksimalno istisnite vazduh. Tako neće uvenuti, požuteti i izgubiti vredne sastojke.
