Serijom potresnih fotografija i ispovesti, Muzej žrtava genocida obeležio je na „fejsbuk“ profilu godišnjicu Kozaračke ofanzive, posle koje je ogroman broj srpske dece, žena, muškaraca, mladih i starih sa Kozare i iz Potkozarja, završilo u sistemu jasenovačkih logora.
Ofanziva je trajala od 10. juna do 17. jula 1942. godine, posle čega su oni koji nisu odmah ubijeni, sprovedeni u logore.
U 11 privremenih sabirališta, kao i u jasenovačkom sistemu, našlo se na hiljade srpske dece. U Staroj Gradiški ih je, prema podacima Muzeja, bilo oko 10.000, Jablanacu i Mlaki 5.680, Novskoj oko 1.400, Prijedoru 2.450, Cerovljanima kod Dubice 2.000, Logoru 3 u Jasenovcu oko 1.300, dok je oko 1.000 mališana otpremljeno u logor na Starom Sajmištu.
– Hrvatske vlasti, u dogovorima sa vlastima Trećeg Rajha, odvajale su decu od majki, koje su ubijane ili poslate na prinudni rad u Rajh. Kao i odrasli, i mališani su bili izloženi zaraznim bolestima, gladi, torturi i ubistvima, pa je najveći broj stradao. U dečjem logoru u Gornjoj Rijeci, kod Križevca, od 24. juna do 14. avgusta 1942. bilo je smešteno oko 600 dece, od kojih je polovina umrla – navode u Muzeju.
Izbeg od ustaša sa Kozare
Prve masovne likvidacije zarobljenih bile su na gradskom groblju u Bosanskoj Dubici, gde je ubijeno oko 1.600 Srba svih uzrasta. Kod pilane u Dubičkoj ravni likvidirano je oko 800 srpskih civila, a u Dubičkim krečanama još oko 700.
Preživeli logoraš Dado Stojković svedočio je kako je stradala njegova komšinica Milja:
– Igrali smo se pored žice, a desetak metara od nas stražar čita novine. Najednom iznad nas stražar zamahnu metalnom šipkom i tap malu Milju po glavi. Rupčić pade, krv šiknu iz glave i jadno dijete umrije.
U jasenovačkom Logoru 3 (Ciglana) bebe su umirale od gladi i bolesti. Stojković je opisao kako je jednog jutra komšinica Joja prošla pored njih, noseći nešto „u vertunu zadevenom u pojas“:
– Šta nam to nosiš, draga Jojo, da nisi dobila rane, pita moja mama. „Jok sestro, nosim malog Rajkića. Umro mi noćas na krilu, pa ga nosim da predam grobarima. Znate li vi, ljudi, da je bolje da je umro, nego da se ovako dalje muči,“ mirno, sasvim pribrano, priča nam Joja, čak i bez suza na licu.
Transport u dečji logor
USTAŠKI ODGOJ
SRPSKI dečaci s Kozare, Banije i iz drugih krajeva, doterani su iz Uštica (jasenovački logor i strartište), kako bi, po ideji Dide Kvaternika i Maksa Luburića, bili obučeni u ustaške uniforme, navode u Muzeju. Njihov odgoj bio je poveren organizaciji „Ustaška mladež“.
U Muzeju takođe podsećaju da su u jasenovačkom sistemu logora, uz pojedinačne i grupne torture, masovno likvidirani logoraši, i to na lokacijama: Krapje, Bročice, Jasenovac-Ciglana, Gradina, Uštica, Dubičke krečane, Mlaka, Jablanac, Međustrugovi, Bistrica, Uskočka šuma i Stara Gradiška.
„Krpari“ su odeću pobijenih sortirali za prekrajanje ili industrijsku preradu. Logoraši, posebno oni na prinudnom radu, bili su okovani metalnim bukagijama, koje su ostajale na njima i nakon likvidacije. Žrtve bačene u Savu najčešće su bile rasporene i otežane kamenom ili metalnom utegom.
