Pobeda Vladimira Putina: Rusiju nemoguće slomiti, ni na bojnom polju, ni iznutra

0
133

Prvi put u istoriji RF predsednički izbori su trajali tri dana. Uzimajući u obzir veličinu države, bezbednosnu situaciju, nove regije koje su prvi put birale predsednika, kao i elektronsko glasanje, ovo rešenje se pokazalo kao izuzetno efikasno.

Dok Centralna izborna komisija Rusije sumira rezultate, može se konstatovati da su ovi predsednički izbori pokazali koliko je trenutna situacija u svetu uticala na konsolidaciju ruskog društva. Rekordna izlaznost uz rekordan broj glasova za Vladimira Putina pokazali su da je Rusiju nemoguće slomiti ni na bojnom polju, ni iznutra.

Neviđena izlaznost

Prvi put u istoriji Rusije predsednički izbori su trajali tri dana, od 15. do 17. marta. Uzimajući u obzir veličinu države, bezbednosnu situaciju, nove regije koje su prvi put birale predsednika, kao i elektronsko glasanje, ovo rešenje se pokazalo kao izuzetno efikasno. Izbegnute su gužve na biračkim mestima dok su mnogi glasali od kuće, što se itekako odrazilo na izlaznosti.

Na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova na predsedničkim izborima u Rusiji, Vladimir Putin osvojio je 87,28 odsto, lider desničarske Liberalno-demokratske partije (LDPR) Leonid Slucki 3,20, lider komunista Nikolaj Haritonov 4,31 odsto, a Vladislav Davankov koji predstavlja liberalno-centrističku partiju „Novi ljudi“ 3,85 odsto.

Izlaznost na ruskim predsedničkim izborima 2024. bila je rekordna u modernoj istoriji Rusije, iznosila je 77,44 odsto, dok je ukupan broj glasača prešao brojku od 87 miliona, rekla je Ela Pamfilova, predsednica Centralne izborne komisije.

Treba dodati i da je broj glasova za Vladimira Putina premašio 58 miliona, što je ujedno najveća cifra u čitavoj istoriji glasanja u Rusiji od 1991. godine.

Posebno treba istaći da je izlaznost bila veća od ruskog proseka u novim regionima, čiji su stanovnici prvi put birali predsednika Rusije – u Donjeckoj Narodnoj Republici, Luganskoj Narodnoj republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti na biračka mesta izašlo je više od 80 odsto birača. U Krimu je izlaznost bila 89,76 odsto. U Belgorodskoj oblasti, koja je u poslednje vreme izložena čestom granatiranju, izlaznost je bila 87 odsto, što bi se reklo, u inat svima koji su pokušali da destabilizuju region.

Treba istaći i rusku dijasporu, koja je po celom svetu satima stajala u redovima kako bi glasala.

„Ruski građani nisu dolazili zbog protesta ili performansa, kako to pokušavaju da predstave neprijateljski režimi. Došli su da daju svoj glas i da iskoriste priliku koju im je, uprkos svim pretnjama Zapada, pružila njihova država – Rusija. Za koga i kako su glasali je njihov slobodan izbor“, napisala je Zaharova na Telegramu.

(Neuspeli) pokušaji destabilizacije

Da su ruski predsednički izbori bili trn u oku zapadnom svetu, bilo je jasno mesecima unapred, i o tome su redovno govorili ruski zvaničnici. Tokom izbora se pokazalo da su sve informacije bile tačne. Dakle, tokom tri dana izbora zabeleženo je nekoliko desetina pokušaja da se ometu izbori na različite načine.

Dok su jedni pokušavali da unište glasačke listiće farbom, drugi su bacali petarde u sali za glasanje, a najradikalniji – molotovljeve koktele. Na mnogim snimcima se vidi kako ljudi nakon neuspelog pokušaja da utiču na izbore odmah vade telefon i počinju da snimaju što samo potvrđuje da je umešana treća strana kojoj su bili potrebni dokazi „diverzantske akcije“. Dobro je pitanje o čemu su razmišljali ti ljudi, ali je činjenica da će posledice biti više nego realne, pogotovo ako se utvrdi da je neko od njih delovao po naredbi Kijeva.

Zamenik načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije je izjavio da je pokrenut 61 krivični slučaj zbog prekršaja vezanih za izbore, od kojih su 23 zbog lažnih prijava terorističkih napada.

Sajber napadi tokom izbora su takođe postali rutina. Od početka godine zabeleženo je skoro osam miliona potencijalno opasnih napada na sajt ruske Centralne izborne komisije (CIK), rekao je predstavnik Igor Borisov.

„Zahvaljujem vam, svim građanima Rusije, na poverenju koje ste mi ukazali i učiniću sve što je u mojoj moći da rešim sve zadatke koji su postavljeni zemlji i ostvarim ciljeve koje smatramo apsolutno prioritetnim“, rekao je Vladimir Putin nakon izbora.

Iako po protokolu treba sačekati zvanične rezultate, mnogi lideri su već čestitali Vladimiru Putinu pobedu na izborima. Među njima su iz Republike Srpske, Kine, Belorusije, Irana, Venecuele, Severne Koreje i niz drugih zemalja. Nema nikakve sumnje da će „izolovani“ predsednik Rusije uskoro dobiti još mnogo čestitki, dok će deo zapadnih država uveliko tvrditi da izbori nisu bili legitimni. Međutim, građani Rusije su već sve odlučili, i to je za predsednika bitnije nego tuđe mišljenje.