Perspektive voćarstva u Vršcu

Najviše se polemisalo o vrstama voća koje su pogodne za agrometeorloške uslove južnog Banata. Pričalo se i o značaju voćarstva za poljoprivredna gazdinstva od pet hektara i manja, kakvih u Srbiji ima preko 70 posto. Akcenat je na perspektivne voćne vrste kao što su višnja i lešnik.

„Ako postoji svetla tačka u Srbiji u poslednjih 10 godina onda je to razvoj voćarstva gde je došlo do povećanja 2,5 puta, u Vojvodini čak za pet puta. Pogotovo je voćarstvo interesantno za mala gazdinstva i ja im preporučujem da se okrenu ka rodno intenzivnim kulturama“, kaže profesor Zoran Keserović.

„Interesuje me sve jer hoću da podignem dva hektara višanja tako da mi je ta priča interesantna, između ostalog i oko kredita. Zašto ne bih iskoristio neku šansu“, rekao je poljoprivredni proizvođač Dragan Nikolić.

„Podsticaj u podizanju novih zasada je značajan, bilo od Razvojnog fonda Vojvodine, banka ili drugih izvora jer se na malim površinama ne može ostvariti značajna dobit. Međutim, uz savremenu proizvodnju od trešnje se može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, kod leske 2,5 do 3000 evra“, izjavio je profesor Keserović.

Svake godine je sve manje interesantno samo rusko tržište kada je sveže voće u pitanju. Smrznuto voće kao što su višnja, malina i šljiva mogu se izvoziti na evropsko tržište, kaže prof. Keserović.

Sve je više interesovanja za suvo voće, a sudeći po reakcijama proizvođača sve je više njih koji smatraju da je budućnost u voćarstvu.