Dečak ubica je juče tokom četvorosatnog ispitivanja ispričao da je na ideju da ubija u svojoj školi „Vladislav Ribnikar“ dobio kada je gledao dokumentarni film u kojem se pominjalo masovno ubistvo, saznaje nezvanično „Blic“. Potom je na internetu pretraživao pojmove na temu pucnjava i ubistava, i analizirao šta su pucači radili i gde su, uslovno rečeno, „grešili“ pri izvršenju svojih užasnih zločina.
Ipak, očigledno je da će se još dugo slagati mozaik motiva dečaka ubice da kobnog majskog jutra ubije devetoro đaka i čuvara škole. Tokom jučerašnjeg ispitivanja nije mogao da konkretno objasni zašto se odlučio na stravičan zločin, osim tvrdnje da je imao loša osećanja prema vršnjacima.
Mnogi njegovi odgovori su samo otvorili nova pitanja i nove mučne dileme o masovnom ubistvu kakvo nije zabeleženo u istoriji sveta, pogotovo od ruke 13-godišnjeg deteta. Iako je juče po prvi put prikazao neke emocije, svedočenje dečaka ubice će biti stavljeno pod lupu istinitosti, jer se neposredno posle ubistava ponašao potpuno drugačije: hladno, distancirano, bez osećanja kajanja ili povezanosti sa ocem, majkom, sestricom.
– Juče je izjavio je da se kaje. Nije želeo da vidi slike drugova koje je ubio i u objašnjenju je rekao da mu je neprijatno – kaže izvor „Blica“.
Jedina kazna u porodici – oduzimanje mobilnog
Govoreći o porodičnim odnosima, dečak ubica je tokom svedočenja naveo da posebna pravila u kući nisu postojala. Nije bilo kažnjavanja, osim „blage kazne oduzimanja telefona“. Od njega i sestre se očekivalo da budu fini i kulturni.
Odnos sa ocem opisao je kao dobar, a za majku rekao da je brižna, saosećajna, pametna i dobra. Ustvrdio je da su se roditelji lepo slagali i da mu sada nedostaju otac, majka, sestra, pas i ujak.
Toksična video igra
Dečak ubica je ispričao i da je igrao popularnu video igru „Valorant“, takozvanu „pucačinu“ u kojoj timovi od petoro igrača napadaju jedni druge. Reč je o donekle kontroverznoj igri zbog svoje zajednice koja se smatra najtoksičnijom na svetu.
Istraživanja su pokazala da je čak 80 odsto svih igrača „Valoranta“ u nekom trenutku igranja doživelo onlajn zlostavljanje od svojih saigrača. Pod toksičnošću se u ovom kontekstu smatraju verbalno uznemiravanje, psovke i pretnje smrću, ali i blaža negativna ponašanja poput namernog gubljenja ili napuštanja mečeva.
Uprkos tome, u dosadašnjem toku istraživanja motiva dečaka ubice još nema čvršće povezanosti između igranja ove video igre sa planiranjem i izvršenjem masovnog ubistva u „Ribnikaru“.
– Ne poznajem te (osobe) sa kojima sam igrao – rekao je dečak ubica tokom ispitivanja.
Početak: Mesec dana uoči ubistva
Prema saznanjima „Blica“, dečak ubica je svedočio da je na ideju da ubija u „Ribnikaru“ došao mesec dana pre zločina, gledajući već pomenuti dokumentarni film. Plan je pravio između dve i tri nedelje.
Isprva je sastavio kraći spisak đaka koje je nameravao da ubije, ali ga je naposletku produžio sa više imena. Tvrdi da je, navodno, listu sastavljao „tako da je više razmišljao koga ne bi pogodio“.
Dečak ubica je ustvrdio da mu „nije bilo lako da dođe do oružja“. Sef s pištoljem je bio postavljen veoma visoko, skoro pri plafonu, a morao je da sazna i šifru za otključavanje.
– Kad ga je tata otključavao video sam da je šifra 637 – objasnio je dečak ubica kako je došao do oružja.
Dečak ubica je u iskazu potvrdio da njegov otac voli oružje i da ga je vodio u streljanu. Ipak, rekao je da mu prvi kontakt s oružjem nije omogućio otac, već instruktor u streljani. Opisao ga je kao mršavog, sedog, kratke kose i srednjih godina. Obučavao ga je na pištolju „glok“, a povremeno je bilo i drugih instruktora čija imena ni ne zna.
Očevo oružje je prvi put uzeo iz sefa nekoliko dana pre 1. maja. Isprobao je „zbrojovku“ iz koje je kasnije kobnog dana i pucao. Zapaljive koktele, koje je takođe poneo u školu, napravio je sam u kućnom toaletu. Kupio je etanol u apoteci i napunio flaše, a za fitilj iscepao svoju majicu.
Prema saznanjima „Blica“, dečak ubica je potvrdio da je uoči ubistva pretraživao internet o kaznama koje bi mogao da dobije kad počini zločin. Očekivao je da će dobiti „nekakvu kaznu“ i zbog toga se premišljao da li da sprovede plan. Nažalost, nije odustao.
Kobni dan masakra: Nije primetio krv?!
Dečak ubica tvrdi da je definitivnu odluku da ipak ide da ubija doneo kobnog 3. maja. Repetirao je očev pištolj već u stanu, a imao je četiri okvira sa po 18 metaka.
Isprva je bio u dvorištu škole, gde ga je primetio čuvar i rekao mu da uđe u školu. Dečak tvrdi da se tada uplašio da će ga čuvar razotkriti i da se na momenat pokolebao, da je poželeo da pozove majku i odustane. Ipak je zapucao, a školski čuvar je bio njegova prva žrtva.
Posle čuvara je ubio devetoro đaka, najpre u holu škole, a potom u učinioci. Tvrdi da se jasno seća svega iz hola i na koga je pucao, ali da u učionici „nikoga nije prepoznao“ i da – nije primetio krv?!
Posle masovnog ubistva: Moja budućnost neće biti normalna
Posle ubistva je razoružao sam sebe i prijavio se policiji putem telefonskog poziva. To je nekarakterističan potez za masovne ubice u školama koji mahom izvršavaju samoubistvo posle zločina ili ginu u obračunu sa policijom.
– Pozvao sam policiju i predao se jer sam se u trenutku uplašio da me neko ne ubije zbog onog što sam uradio – rekao je dečak ubica prilikom svedočenja.
Svoju budućnost sada ne zna, ali zna da neće biti normalna. Kaže da ne zna ni za roditelje, ali i za njih isto misli da neće imati normalnu budućnost.
