U jeku suludih događaja, hemijske i velike katastrofe na šinama u Srbiji niko se još nije javio odgovoran za ove incidente. Nakon događaja u Pirotu i curenja amonijaka, zatim cisterni sa fosfornom kiselinom, pa danas i sa gorivom kod Farkaždina moramo doći do glavnih i odgovornih krivaca za ovo stanje u zemlji. U tom slučaj, podsećamo na davno-beše obećanja, rekonstrukciju i „kontrole“ bivše ministarke više resora, a tada minstarke infrastrukture i saobraćaja Zorane Mihajlović.

Mihajlović: Građani moraju da imaju železnicu kakvu zaslužuju, kontrolisaću non-stop

Ministarka je tada najavila velike i skupe reforme i obećala da će železnica biti po uzoru na evropske (Nemačka, Holandija…) i da će sve to strogo kontrolisti kao i da će građani imati železnicu kakvu zaslužuju.

Gde su otišli ti novci kada je naša železnica u još gorem stanju nakon tih „reformi“ Zorane Mihajlović koje su koštale verovali ili ne preko 5 MILIJARDI evra?

“Vrednost projekata na železnici je oko 5,5 milijardi evra i to zahteva da železničke kompanije efikasno posluju i budu u stanju da prate velike investicije. Država nema novca za bacanje i zato ćemo non-stop kontrolisati sve što radite i kako radite, jer građani moraju da imaju železnicu kakvu zaslužuju. Budite spremni na to”, istakla je Mihajlović, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Ona je direktorima naglasila da je reforma železnice ocenjena kao jedna od najboljih koje su sprovedene u ovom delu Evrope.

“Upravo zato želimo da te rezultate vidimo i u slici koju građani i privreda imaju o svojoj železnici, u većem prevozu putnika, u povećanju obima tereta koji se preveze železnicom i, naravno, u većoj bezbednosti železnice”, rekla je Mihajlović koja je i potpredsednica Vlade Srbije, tada…

Srpska ministarka u epicentru korupcionaških afera u 2020. godini

Usred afere u kojoj se našla, pošto je nekoliko njenih najbližih saradnika uhapšeno zbog mita i korupcije, ministarka Zorana Mihajlović skreće temu sa korupcije na to da je ona navodna meta napada. Dok se ona deklariše kao borac protiv korupcije, njenim najbližim saradnicima stavljaju lisice na ruke, upravo zbog korupcije.

Taman što se srpska javnost smirila nakon hapšenja Miroljuba Jevtića, slučaj prvog saradnika ministarke Mihajlović je ponovo uzburkao duhove.

Specijalni sud u Beogradu odredio je njenom prvom saradniku državnom sekretaru Miodragu Poledici meru zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima-svedocima, kao i zabranu posećivanja određenih mesta, dok je ostalim osumnjičenim određen pritvor do 30 dana. Istraga je pokrenuta protiv Poledice i još petorice osumnjičenih zbog sumnje za zloupotrebe sa javnim nabavkama u vezi sa rekonstrukcijama železničke pruge.

Ovo hapšenje je usledilo nepunih mesec dana od kada je uhapšen direktor JP “Infrastruktura železnice” Miroljub Jevtić zbog sumnje da je primio mito od 10.000 evra. Jevtić je i dalje u pritvoru dok se ostala trojica brane sa slobode. Kako se sumnja, Jevtić je neosnovano i nepotrebno angažovao advokate na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga, te postoji sumnja da su deo uplaćenog novca od JP “Infrastruktura železnice” po osnovu fakturisanih usluga u višemilionskim iznosima, kao mito, preko posrednika, predavali Jevtiću.

Dakle, za samo mesec dana lisice na ruke stavljene su najbližim saradnicima iz okruženja ministarke MIhajlović. Ona je, međutim, iako se vatreno deklariše kao veliki zagovornik borbe protiv korupcije, ustala u odbranu uhapšenog Poledice i poručila da je zapravo “ona meta”.

Takođe, ona iznosi i nejasne aluzije da “prepoznaje obrise” onoga ko stoji iza cele priče i kako veruje da će se “vrlo brzo sve videti”.

• Nije se videlo ništa, javnost ništa posle toga nije saznala već je narod, po navici, sve zaboravio.

Ove izjave ministarke Mihajlović deluju zbunjujuće i otvaraju brojna pitanja: na osnovu čega misli da uhapšeni Poledica nije kriv, zašto se njeni nabliži saradnici hapse, kad se upravo ona izjašnjava kao borac protiv korupcije?

Mihajlović je više puta u medijima povezivana sa brojnim aferama, a njen suprug Vladimir Atanacković takođe je dospeo u žižu javnosti posle hapšenja Jevtića, jer je on, navodno, tokom salsušanja, prvobitno bio rekao da je novac davao ministarkinom mužu.

Čudno je da na bilo koji način ona govori o korupciji kada je u javnosti dobro poznato da je velika ljubiteljka skupe garderobe, asesoara i nakita, a prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije piše da su njeni mesečni prihodi nula dinara, iako je angažovana kao ministar u Vladi Srbije, potpredsednica Vlade i kao član UO Fonda za razvoj Republike Srbije. U vazduhu ostaje da visi još jedno pitanje: od čega ministarka finansira svoje luksuzne šopinge kao i estetske korekcije za koje je vidljivo da ih je radila?

NAKON KVAZI REFORME ŽELEZNICA, DOŠLO JE DO KVAZI REFORME EPS-A – DA LI JE REFORMA ŠIFRA ZA PLJAČKU?!

Za Zoranu Mihajlović, ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine u 2013. je bila godina rasplamsavanja sukoba sa SPS-om, direktorima Srbijagasa i EPS-a, predstavnicima Ruske Federacije, kao i tadašnjim ministrom rudarstva Bačevićem.

Međutim, nije se na tome zaustavila.

Ona je insistirala na reformama Srbijagasa, tvrdeći da je Dušan Bajatović deo problema i da „ne može biti deo rešenja“. S druge strane, Bajatović je rekao da je Zorana Mihajlović kočnica za tada aktuelni projekat gasovoda Južni tok.

Za isto, ministarku je optužio u novembru 2013. godine i direktor Ruskog instituta za strateške studije, Leonid Resetnjikov, tvrdeći da opstruira sporazum između predsednika Srbije i Rusije koji se odnosi na projekat Južni tok, kasnije otkazan zbog drugih razloga. Iz ovoga sukoba je izašla kao gubitnica – što je postalo jasno nakon sledećih izbora, kada je sklonjena na mesto ministarke saobraćaja u novoj vladi u aprilu 2014. godine

EPS na tepetu

Ovaj period obeležio je i sukob sa tadašnjim direktorom EPS-a Aleksandrom Obradovićem. On je tvrdio da Ministarstvo energetike godinu dana nije stavilo na dnevni red izmenu statuta EPS-a, čime bi se omogućilo centralizovanje finansija, planiranja, nabavki.

Novi sukob sa rukovodstvom EPS-a i Srbijagasa usledio je u septembru 2014. godine, kada je Zorana Mihajlović optužila dve kompanije da nisu na vreme nabavili energente za zimu. EPS je u odgovoru na ove navode saopštio da će tender za nabavku uglja biti raspisan čim Vlada odobri izmene godišnjeg programa EPS-a za 2014. godinu sa efektima otklanjanja šteta od poplava, jer bez programa nema mogućnost raspisivanja tendera.

Nakon što je u decembru 2014. godine potpisan ugovor za drugu fazu projekta TE Kostolac B, vredan 608 miliona evra, u javnosti je plasirana afera o navodnoj šemi da se kineska kompanija CMEK, koja će izvoditi radove izgura iz posla, a da posao dobije druga kineska kompanija, dok iza svega stoji tada već bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović, prenela je Politika.

Kao mogući motiv pominjana je njena ambicija da se vrati na čelo ministarstva energetike.
Srećom, to nije uspelo da zaustavi projekat, koji bi trebao biti na mreži 2023. godine.

TENT B3 i TE Štavalj – prazna obećanja

U septembru 2012. godine Mihajlović je objavila da je potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom RWE, o izgradnji TENT B3, snage 700 MW. Potpisivanjem ovog dokumenata trebalo je, kako je tada potvrđeno, da se s nemačkim strateškim partnerom dogovori ulaganje od oko 1,2 milijarde evra u TENT B3, kao i više od milijarde u hidro-potencijale koje Srbija ne bi vraćala u novcu, već kroz zelene kilovate, prenela je Politika.

Ovo potpisivanje je bilo interesantno jer je RWE već pre toga odustao od tendera koji je EPS raspisao za TENT B3, objašnjavajući da Nemačka obustavlja gradnju nuklearki i odlučuje da ne ulaže u energetske kapacitete koji su bazirani na uglju.

Politika je postavila pitanje li je ovaj memorandum potpisan s RWE samo još jedan u nizu praznih obećanja? Tim pre što je EPS inače s RWE i pre ovog memoranduma (još u novembru 2009. potpisao memorandum o saradnji, u julu 2010. sporazum o saradnji, a u avgustu 2011. godine osnovano je i zajedničko preduzeće EPS i RWE Moravske hidroelektrane koje se bave planiranjem, projektovanjem i izgradnjom pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage 150 MW). Reč je o investiciji vrednoj oko 352 miliona evra.

Ispostavilo se da je ovaj projekat ostao mrtvo slovo na papiru.

Isto se dogodilo sa projektom TE Štavalj. Naime, Mihajlović je izjavila u martu 2014. godine da je njeno ministarstvo već spremilo sve za početak pregovora i potpisivanje memoranduma za izgradnju termoelektrane Štavalj i otvaranje pripadajućeg rudnika. Međutim, ona je rekla da memorandum neće biti potpisan kako je ranije bilo najavljeno, navodno zbog predizborne kampanje koja je tada bila u toku.

Prethodno je, u decembru 2012. godine, Mihajlović odbila da se sastane sa češkom privrednom delegacijom, na čelu sa tadašnjim premijerom, koja je bila zainteresovana da investira u rudnik Šatavalj. Prema ranijim procenama, u izgradnju TE Štavalj u Sjenici, snage oko 350 megavata, trebalo je biti investirano 500 miliona evra.

Treba dodati da je Mihajlović krajem 2013. godine najavila još jednu investiciju za narednu 2014. godinu – RHE Bistrica, navodeći da se potpisivanje ugovra za Bistricu očekuje u roku od nekoliko meseci, s obzirom da je ratifikovan sporazum sa Kanađima.

Kao što je poznato, ni na ovom projektu nije bilo pomaka u najavljenim rokovima, faktički sve do decembra 2021. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da će radovi na RHE Bistrica početi 2022. godine.

Fijasko sa mini hidroelektranama

Iako sada tvrdi da je bila protiv projekata mini hidro elektrana, ministarka Mihajlović je 2013. godine raspisala konkursa za izgradnju više od 450 mini hidroelektrana, na osnovu zastarelih dokumenata iz osamdesetih godina prošlog veka. Posle povratka na mesto ministra energetike u Vladi formiranoj u oktobru 2020. godine, pokušala je da opere ruke od zbrke koju je napravila, prebaci odgovornost na drugo ministarstvo i predstavi se kao spasilac donošenjem Zakona o OIE koji se zabranjuje izgradnja mini hidro elektrane u zaštićenim područjima.

Ipak, u svom maniru, ispravljanjem jedne greške ministarska pravi drugu, forsiranjem brzog priključenja na mrežu velikih kapaciteta vetroelektrana i solarnih parkova, iako na takav način mogu da unište stabilnost energetskog sistema. Prave posledice usvajanja takvih propisa tek će se videti.

Fantomski solarni park od 1 GW

Jedna od najvećih afere ministarke energetike Zorane Mihajlović iz njenog prethodnog mandata bio je kontraverzni ugovor o gradnji najvećeg solarnog parka na svetu. Zorana Mihajlović je naime 2012. godine potpisala ugovor sa fantomskom firmom „Securum Equity Partners“ o izgradnji solarne elektrane, zbog koga je ova kompanija pred Međunarodnim abitražnim sudom u Londonu, a zatim i pred Arbitražnim sudom u Vašingtonu potraživala od Srbije odštetu od 160 miliona evra, i to nakon što Ministarstvo nije dodelilo kompaniji adekvatnu lokaciju, preneli su srpski mediji 2013. godine.

Prema ugovoru, bila je predviđena gradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MW, na 3.000 hektara, što bi u tom trenutku bio najveći solarni park na svetu. Vrednost ugovora bila je procenjena na 1,75 milijardi evra.

Prema rečima stručnjaka, taj projekat je od samog početka bio nerealan i sa tehničkog i sa ekonomskog aspekta – nisu postojale ni teoretske šanse da naš elektroenergetski sistem prima i balansira 1 GW promenjive električne energije – te se nije moglo ni očekivati da bude realizovan.

Ministarka Mihajlović je, u svom maniru, prebacila odgovornost na Ministarstvo finansija i privrede, tvrdeći da je ministarstvo na čijem je čelu iznelo niz primedbi na projekat, iako je zapravo bilo obrnuto – primedbe su iznosile kompanije EPS i EMS, kako smo pisali 2020. godine, a pritom ministarka nije bila ovlašćena da potpiše taj sporazum.

Prema poslednjim dostupnim informacijama, Srbiji prete penali od 650 hiljada evra.

Momirović: Skandal ako je istina da je Zorana Mihajlović dostavljala informacije stranim ambasadama

Ministar Tomislav Momirović izjavio je da se svi osetljivi podaci sa više oznaka tajnosti u Vladi Srbije dobijaju isključivo na papiru i ne iznose se iz nje.

Momirović je istakao da u suprotnom postoje „oštre kazne“.

Ministar je tako komentarisao navode da je ministarka Zorana Mihajlović stranim ambasadama „dostavljala podatke o elektro-energetskom sistemu“.

Ako je to zaista iskreno, teško mi je da bilo šta kažem zato što su to jako ozbiljne optužbe, to je skandal i to svakako treba biti ispitano“, kazao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za televiziju Pink.

Naglasio je da to „nije toliko teško ispitati“, ali da ukoliko se ispostavi da je tačno, predstavlja „prvorazredni skandal“.

„Nema sumnje da neke stvari jesu indikativne, ali nije na meni i bilo bi neodgovorno kada bih ja iznosio više o tome, a nemam, da budem iskren, do kraja zaokruženu informaciju“, rekao je Momirović.

Bivši v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić izjavio je, nakon što je podneo ostavku na tu funkciju, da ministarka rudarstva i energetike „radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor“.