Foto: Pixabay
U pitomom vojvođanskom selu Novo Miloševo, koje se nalazi na pola puta između Kikinde i Novog Bečeja, nalazi se jedinstven muzej u svetu u kome se čuva najstariji traktor u Srbiji star tačno 100 godina. U muzeju „Žeravica“, koji se prostire na oko 3.000 kvadrata što pod krovom, što na otvorenom, nalazi se oko 10.000 eksponata: kolekcija parnih mašina među kojima je i najstarija u regionu, stari automobili, motociklovi, stacionarni motori, kolekcije radio i TV i foto aparata, predmeti koji su nekada koristile stare zanatlije. Istorija i nastanak ovog muzeja neodvojivo je povezana sa porodicom Žeravica, koja je jedna od prvih imala traktor u Srbiji. Ako vam se ovo prezime učinilo poznatim, niste se prevarili u pitanju je porodica legendarnog košarkaša i osnivača moderne svetske košarke Ranka Žeravice.
Traktor stigao u Srbiju 1924.
Kako za Agrobiznis magazin ispričala Ivana Kec, kustos muzeja „Žeravica“ na jednoj staroj fotografiji nastaloj u leto 1939. ostala je zabeležena vršidba žita, traktorom Fordson 10-20HP, proizvedenog 1924. koji je puno lakše, brže i jednostavnije od parne mašine, pokretao vršalicu.
– Ovaj traktor pripadao je porodici Milorada Žeravice. On je bio otac dva dečaka, Ranka i Milivoja. Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici porodica Žeravica je 1936. otvorila prvu mašinbravarsku radionicu u selu – počinje priču Ivana Zec.
Nakon Drugog svetskog rata oduzeta im imovina i decenije rada koje su uložili u svoje imanje. Međutim, znanje, volja i želja učinili su da sve to ponovo izgrade. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu, već i da je unaprede. I dok se stariji Miloradov sin Ranko otisnuo u svet košarke, mlađi Milivoj je čitav radni vek posvetio razvoju radionice.
– Milivoj je konstruisao je i pravio mašine koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Prelistavajući stare porodične albume krajem sedamdesetih godina, Milivoj je našao na sliku Fordson traktora sa početka naše priče. Porodica je ovaj traktor davno pre toga zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi, sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Bili su spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da počne da ih otkupljuje i spase od nestajanja sa naših prostora. Ne znajući, tada je postavio temelje današnjeg muzeja „Žeravica“ – rekla je Ivana Zec.
Dva Čarlsa napravila prvi traktor
U muzeju „Žeravica“ čuva se, dokumentovano najstariji traktor u Srbiji američki Hart-Parr iz 1920. godine.
– Kupljen je kao i svi ostali eksponati na teritoriji Srbije i predstavlja posebnu kulturnu vrednost, na koju smo jako ponosni u muzeju. Iza svake mašine, predmeta ili alata stoji prezime naše porodice kojoj je pripadao i služio za boljitak – kazala je naša sagovornica.
Kao vrstan poznavalac istorije otkriva da istorijat američke kompanije za proizvodnju traktora počinje sa dva Čarlsa.
– Čarls Hart, rođen u Čarls Situju u Ajovi i Čarls Par iz Vajominga sreli su se kao studenti mehanike 1892. na univerzitetu Medison, u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Oba Čarlsa su diplomirala sa počastima i 1897. godine oformili Hart-Par fabriku za izradu motora u Medisonu. Proizvodnja je bila toliko uspešna, da su tri godine kasnije fabriku preselili u Čarls Siti, u Ajovi. Tokom zime 1901-1902. godine, proizveli su njihov prvi gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Model traktora 15-30A, koji čuvamo u muzeju je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu. U radnom stanju je, kao i većina ostalih eksponata – ispričala je Ivana.
Zanimljivo je da je naziv „traktor” prvi put upotrebljen u novinskoj reklami za Hart-Parr u junu 1907. ali reč nije bila njihova. Reč „traktor“ prvi je upotrebio 1870. G. H. Edvards u svojoj prijavi za patente, mnogo ranije pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para, Nj. H. Vilijams prisvojio kao svoju.
Šta sve posetioci mogu da vide?
– Prilikom posete našem muzeju posetioci pored tehničkih podataka o samom eksponatu i njegove lične priče, mogu da saznaju dosta toga o kompaniji koja ga je proizvela, uključujući vremenske periode i celokupan proizvodni program. U pitanju su eksponati iz perioda Austro-ugarske, pa istorijski gledano možemo da pričamo o istoriji regiona, ne samo Srbije. Posetioci imaju priliku i da vide mašine u radu, što u mnogome doprinosi njihovom stvarnom doživljaju tog vremena i načina rada. Milivojevu ljubav prema traktorima i tehnologiji nasledio je njegov stariji sin Čedomir, koji je zaslužan za muzej, kakav je danas. Od nasleđenih nekoliko traktora, stvorio je jedinstvene kolekcije, u zemlji, Evropi, ali i svetu – zaključuje kustos muzeja Ivana Zec.
Izvor: Agrobiznis magazin
