Image by MetsikGarden from Pixabay
Dok radnici iz Srbije sezonu koriste da zarade na komšijskim morima, plantažama ili gradilištima , njihova mesta u našoj zemlji sve više zauzimaju stranci.
Prema pocenama Unije poslodavaca Vojvodine, u Srbiji trenutno radi oko 30.000 stranih radnika, većinom onih s nižim stepeno obrazovanja, a zaposleni su u građevinarstvu, po farmama i u ugostiteljstvu.
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević kaže za „Dnevnik” da trenutno u Vojvodini nedostaju majstori skoro svih zanata, od električara i vodoistalatera do zavarivača i zidara Takođe, fale i vozači autobusa i kamiona, trgovci…
Lalošević ističe da su deficitarni i stručnjaci u IT sektoru, a najbrže bi se mogli zaposliti takozvani mediori, to jest srednje iskusni programeri.
On naglašava da se nedostatak radne snage nadoknađuje uvozom potrebnih. Tako danas na većim vojvođanskim poljoprivrednim gazdinstvima ima sve više radnika iz Indije i Nepala, a građevinari stižu iz komšiluka, Turske, Albanije…
500 Kubanaca trenutno radi u Srbiji
Za radnike iz Srbije svako leto je dobra prilika da pronađu sezonski posao u inostranstvu, ali, kako kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, zbog toga najviše ostaju bez radnika naši sektori ugostiteljstva i građevinarstva, kojem nedostaje radnika i tokom cele godine.
– Sektor ugostiteljstva je u ovom trenutku najkritičniji sektor – ističe za “Dnevnik” Jevtović.
50 evra dnevnica na građevini
Dodala je da, kada je reč o Srbiji, najveća potražnja je prethodnih dana bila za beračima malina, dok je sada poslodavcima postalo problematično da nađu zainteresovane radnike. Odlaskom radnika u inostranstvo na sezonski rad u ugostiteljstvu je, prema rečima Jevtović, ostalo dosta upražnjenih mesta u Srbiji i poslodavci su, da im ne propadne sezona, ponudili bolje uslove za rad.
Neki od dobro plaćenih poslova u Srbiji, prema rečima Jevtović, su i svi sektori u oblasti građevine, iako oni nisu sezonskog karaktera, budući da je u tom sektoru veliki nedostatak radne snage i gde se dnevnice kreću od 50 evra pa naviše. Pored oblasti građevine, vozači autobusa ili kombija u toku sezone su, prema rečima Jevtović, još jedna oblast koja donosi dobre zarade.
Naši stižu do Aljaske
Dodala je da će biti sve više stranaca u Srbiji, te da je i sam zakon promenjen jer se traže načini da se deficit koji postoji odlaskom domaćih zaposlenih, nadomesti dolaskom stranaca ovde. Hrvatska i Slovenija su, pored Austrije i Nemačke, neke od uobičajenih zemalja koje biraju naši sezonski radnici, ali, prema njenim rečima, ima i onih koji odlaze na Aljasku.
Rizik svakako postoji, naročito u svetlu svih događaja koji su se dešavali prethodnih godina i to prvenstveno zato što radnici odlaze kod neproverenih poslodavaca, da na kraju nisu bili isplaćeni, bilo je situacija gde su postali žrtve trgovine ljudima, budući da radna eksploatacija spada u oblik trgovine ljudima i da im se oduzmu pasoši te da ne mogu da se vrate, kaže Jevtović, komentarišući rizike odlaska na sezonski posao u inostranstvo.
Istakla je da je važno da sezonski radnici koji planiraju odlasak na sezonski posao u inostrastvo to učine preko licenciranih agencija za posredovanje kako bi se osigurali.
– Svi poslovi koji su deficitarni su oni koje poslodavci trenutno puno plaćaju baš iz tog razloga da bi zadržali ljude ovde i da bi posao mogao da im opstane – kaže Jevtović.
Kada je reč o strancima koji rade u Srbiji, Jevtović kaže da ih ima i sa Kube, da ima dosta kuvara, konobara koji dolaze na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca u smislu da dobijaju boravišnu radnu dozvolu. Procene su da je na ovaj način terentno u Srbiji angživano više od 500 Kubanaca.
