Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, ali se kao praznični dani računaju i Tucindan i Badnji dan. Danas, dva dana pred Božić slavi se Tucje ili Tucindan.
Na Tucindan, ritualno se kolje prase određeno za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće.
Prase se nameni znatno ranije i hrani posebnom hranom, odvojeno od ostalih. Mora da bude bez ikakvih mana ili belega. Po običajnom kalendaru, pečenica se peče sutra, na Badnji dan.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Ovo je i dan Svetog Nauma ohridskog čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, danas je Tucindan – dan kada se priprema božićna pečenica.
Dva dana uoči Božića priprema se meso za božićnu trpezu.
Za pečenicu se obično najčešće bira prase, ali i jagnje, a meso se peče na Badnji dan.A da pečenica bude ukusna, kako priliči prazniku, potrebni su zidana furuna, zemljana pržulja, drva za vatru i, pre svega, umešnost majstora.
Naziv Tucindan potiče od toga što se pečenica nekada tukla – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo.
U narodu postoji verovanje da utroba pečenice, pripremljena na Tucindan, ima lekovita svojstva.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
