Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, ali se kao praznični dani računaju i Tucindan i Badnji dan. Danas, dva dana pred Božić slavi se Tucje ili Tucindan.
Na Tucindan, ritualno se kolje prase određeno za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće.
Prase se nameni znatno ranije i hrani posebnom hranom, odvojeno od ostalih. Mora da bude bez ikakvih mana ili belega. Po običajnom kalendaru, pečenica se peče sutra, na Badnji dan.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Ovo je i dan Svetog Nauma ohridskog čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, danas je Tucindan – dan kada se priprema božićna pečenica.
Dva dana uoči Božića priprema se meso za božićnu trpezu.Za pečenicu se obično najčešće bira prase, ali i jagnje, a meso se peče na Badnji dan.
A da pečenica bude ukusna, kako priliči prazniku, potrebni su zidana furuna, zemljana pržulja, drva za vatru i, pre svega, umešnost majstora.
Naziv Tucindan potiče od toga što se pečenica nekada tukla – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo.
U narodu postoji verovanje da utroba pečenice, pripremljena na Tucindan, ima lekovita svojstva.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
