Ceremonije polaganja venaca povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu održane su danas na Novom groblju u Beogradu, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković predvodio je centralnu državnu ceremoniju kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.
Selaković je istakao da za srpski narod Veliki rat predstavlja jedan od istorijskih međaša, epizodu stradanja i slave, bez koje se ne može razumeti naše nacionalno biće i karakter naše duše.
„Bez razumevanja Velikog rata, veličine žrtve našeg naroda i cene kojom je plaćena sloboda, ne može da se razume srpski narod sa obe strane Drine, njegova ljubav prema otadžbini, njegova ljubav prema Kosovu i Metohiji“, naveo je Selaković.
Prema njegovim rečima, ko shvati tu našu osobinu i prihvati je – u Srbima će imati dobrog prijatelja i vernog saveznika.
„Upravo današnja Srbija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, opredeljena je da za sebe ne traži ništa više, ali ni ništa manje nego što svakoj suverenoj zemlji pripada – da vodi politiku mira i posvećenosti onim vrednostima koje je napredna Evropa izvojevala i u Prvom i u Drugom svetskom ratu“, rekao je Selaković.
Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.
Na Francuskom vojnom groblju vence je položio ambasador Francuske Pjer Košar, koji je podsetio da je 50.000 Francuza poginulo na Solunskom frontu boreći se, kako je rekao, uz svoju srpsku braću, čiju je izdržljivost i borbenost hvalio i maršal Franše Depere.
„Vaše prisustvo ovde, poštovani predstavnici srpskih vlasti i poštovane kolege ambasadori, svedoči o našim vezama stvorenim u rovovima ili vezama koje smo stvorili gradeći zajedno mir, vezama koje su postojale godinama uprkos izazovima istorije. Njihov napredak od nas zahtevaju ovi grobovi pred nama. Živelo prijateljstvo naših naroda“, rekao je Košar.
Na ceremoniji je pukovniku Miroslavu Nikoliću uručena Medalja nacionalne odbrane, zlatni ešelon, za izuzetno zalaganje u svojstvu izaslanika odbrane u Parizu.
Ceremonijama su, između ostalih, prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i ambasador SAD Kristofer Hil.
Ceremonija je održana i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, a u njoj je učestvovao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, uz prisustvo srpskih zvaničnika i predstavnika Vojske Srbije.
Svečanost obeležavanja Dana primirja održana je i na Groblju palih boraca Komonvelta.
Tim povodom, ambasador Kanade Džajlz Norman rekao je da Prvi svetski rat objedinjuje Kanadu, saveznike iz Komonvelta i Srbiju zajedničkom istorijom i vezama.
Ambasador Norman je podsetio na lekarku iz Vankuvera Elu Kembel Sindž, koja je 1915. godine raspoređena u Srbiju sa svojom jedinicom da pruži podršku.
U ime Grada Beograda venac je položila sekretarka Sekretarijata za kulturu Nataša Mihailović Vacić.
Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. godine, kada joj je austrougarska vlada objavila rat, pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.
Osam dana kasnije sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom, čime je i zvanično okončan Prvi svetski rat.
Procenjuje se da je ukupan broj srpskih žrtava bio oko milion i dve stotine hiljada ljudi, odnosno 28 odsto ukupnog stanovništva.
Natalijina ramonda „cvet feniks“
Simbol pobede, stradanja srpskog naroda i vaskrsnuća Srbije u I svetskom ratu.
Ima osobinu da, kada nastupi sušni period, pritaji se i osuši, da bi sa ponovnim dolaskom kiše „vaskrsnula“ i ponovo ozelenela.
Ona je endemska vrsta, što znači da raste samo na ograničenom području, u ovom slučaju u južnoj i jugoistočnoj Srbiji i severnoj Makedoniji. Ona je takođe i reliktna vrsta, što znači da je preživela od davnih vremena kada je klima bila drugačija.
Veza sa odličjem iz Prvog svetskog rata sasvim je jasna – nemerljivo stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju i brojne vojne pobede koje su obeležile srpsku istoriju.
Natalijina ramonda je zaštićena kulturna baština i je izabrana za nacionalni cvet Srbije. Ona simbolizuje opstanak, obnovu i patriotizam. Simbol sećanja na Veliki rat je divan spoj: Boja albanske spomenice i cvet koji raste na planinama koje su obeležile ključne borbe. Glavna osobina je da može skoro da se sasuši, a oporavi dugo nakon toga sa malo vode. Predstavlja simbol vaskrsa srpske vojske.
Ti se nisi mirio,
ti si pobedio.
Hvala dedi na pobedi! 🇷🇸
