BOLESTI KOJE DECA NASLEĐUJU OD OCA

0
410

Evo koje bolesti se najčešće prenose sa oca na decu – genetika i faktori rizika po zdravlje.

„Visok je kao njegov otac“; „Ima smeđe oči kao tata“; „Lepo peva na tatu…… Ovo su samo nekoliko stvari koje čujete da ljudi govore o deci i nasleđenim osobinama koje deca dobijaju od svojih očeva. Ipak, pored fizičkih karakteristika, talenata i osobina ličnosti, genetikom se mogu preneti i određena zdravstvena stanja, odnosno bolesti i anomalije.

Evo koje bolesti se najčešće prenose sa oca na decu:

1. Pitanja mentalnog zdravlja

Genetika takođe igra ulogu u nečijoj hemiji mozga. Ako muškarac kasnije u životu postane otac, manje je kvalitetne sperme. Ovo je jedan od razloga zašto stariji očevi mogu da prenesu mutirane gene svojoj deci što može dovesti do mentalnih bolesti ili problema sa mentalnim zdravljem.

To znači da deca mogu razviti stanja kao što su hiperaktivnost ili bipolarni poremećaj. Deca rođena od roditelja starijih od 45 godina takođe mogu imati veći rizik da imaju poteškoće u učenju, koncentraciji, piše portal familyeducation.com.

Međutim, nedavna istraživanja su primetila da genetski uticaj na mentalne poremećaje može biti manje jak nego što se ranije mislilo. Mentalni poremećaji imaju genetsku vezu, ali to je samo 10-20% sa nizom drugih faktora koji utiču na mentalno zdravlje.

2. Poremećaji vezani uz Y hromozome (poput spojenih nožnih prstiju i maljavosti)

Pošto dečaci imaju polne hromozome XY, oni moraju da naslede svoj Y hromozom od svog oca. To znači da nasleđuju sve gene na ovom hromozomu, uključujući stvari kao što su proizvodnja sperme i druge isključivo muške osobine.

To takođe znači da će dobiti bilo kakve poremećaje uzrokovane mutacijama gena na Y hromozomu. To se nazivaju Y-povezani poremećaji. Nema ih mnogo, pošto je Y hromozom mali i ne sadrži mnogo gena, ali oni uključuju hipertrihozu ušiju – stanje u kojem ima više dlaka nego obično na spoljašnjem uhu, i prepletene nožne prste (sindaktiliju) stanje u kojem su prsti spojeni i to je urođena anomalija.

3. Skladištenje masti – gojaznost i srčana oboljenja

Naša tela sadrže dve različite vrste masti. Mi koristimo smeđu mast kao izvor energije, ali bela mast se skladišti u našem telu, tako da previše može da izazove zdravstvene probleme kao što su gojaznost i srčana oboljenja. Istraživači (Schmidt et al.2018) su pokazali da je količina smeđe masti koju proizvodite nasleđena od majke, dok je skladištenje bele masti nasleđeno od oca.

To znači da je veća verovatnoća da će tatini geni doprineti skladištenju masti. Međutim, kao i kod mnogih osobina, faktori životne sredine igraju veliku ulogu, tako da tata sa prekomernom težinom ne znači nužno istu sudbinu za bebu u budućnosti. Naš način života igra veliku ulogu u zdravlju, bez obzira koje gene smo nasledili od roditelja.

4. Karijes

Ako je bebin otac sklon karijesu i drugim problemima sa zubima, postoji rizik da će ih i beba naslediti. U stvari, beba dobija strukturu zuba i sa očinske strane. Sada znamo koga da krivimo za praznine ili nepravilne zube. Šalu na stranu, pored genetika, znanto veći uticaj na zdravlje zuba ima održavanje higijene, životne navike i redovne posete stomatologa.

 

Ovo su tri zanimanja koja izumiru, a mogu vas učiniti bogatima