Photo by Kelly Sikkema on Unsplash
Sve je više dece u čekaonicama domova zdravlja koje ovih dana roditelji dovode zbog povraćanja, dijareje, povišene temperature. Pedijatri kažu da je reč o stomačnim virusima – najčešće rotavirusima, norovirusima i adenovirusima koji su iscrpljujući za decu, ali i odrasle. Gubi se velika količina tečnosti, te lako može doći do dehidratacije, posebno kod beba.
Pedijatar Saša Milićević objašnjava da kod stomačnog virusa koji je praćen dijarejom i povraćanjem treba voditi računa da ne dođe do dehidratacije.
– Čim se jave dijareja i povraćanje uvek postoji određeni stepen dehidratacije. To je naročito opasno kada su u pitanju bebe, jer kod njih lako dolazi do gubitka tečnost – objašnjava Milićević.
Dodaje da sada ima najviše rotavirusa, norovirusa i adenovirusa koji daju karakteristične simptome. Ranije su se češće javljali kada su deca u kolektivima, u vrtiću ili školi, ali se sada sezonalnost potpuno izgubila.
– Verovatno će ih biti više od septembra kada se đaci vrate u školske klupe, a deca u vrtiće. Najčešće se javljaju kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Virusi koji napadaju stomak ne ostavljaju dugoročan imunitet. Otpornost traje kratko, te se infekcije često ponavljaju – priča Milićević.
Temperatura i do 40 stepeni
Osim dijareje i povraćanja, stomačni virusi često su praćeni i povišenom temperaturom.
– Ima dece koja nemaju temperaturu, a ima i dece kod kojih temperatura može da ide do 40 stepeni. Najvažnije je unošenje što više tečnosti. Nije dovoljno samo uvoditi vodu, već je najbolje detetu dati rastvor koji u sebi sadrži vodu i elektrolite. Tečnost se daje u gutljajima – objašnjava dr Milićević.
Dr Nataša Milojković, pedijatar u DZ Stari grad, kaže da su stomačni virusi uobičajeni za ovo doba godine jer se unosi više voća i povrća koje možda nije adekvatno oprano. Napominje da je važno održavati ličnu higijenu, a posebno često prati ruke.
Stomačni virus ili gastroenteritis predstavlja upalu gastrointestinalnog trakta izazvanu virusima. Dolazi do povećanja količine tečnosti u crevima, pre svega u debelom crevu, upaljeno tkivo ne može da apsorbuje vodu ni hranljive elemente, pa dolazi do dijareje.
Kod dece u prvim godinama života dijareja može biti tako teška da izazove dehidrataciju i potrebu za rehidratacijom u bolničkim uslovima.
Simptomi stomačnih virusa
Sigurni znaci da je reč o stomačnim virusima su mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i povišena telesna temperatura.
– Ako se pojavi krv u stolici ili prilikom povraćanja, masne stolice neprijatnog mirisa, morate se obratiti lekaru, kao i ako simptomi ne prolaze nakon par dana ili se čak pogoršavaju – piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Simptomi su najizraženiji prvih nekoliko dana, posle čega bi trebalo da počnu da se smiruju. Međutim, može se desiti da traju do deset dana. Najrizičnije grupe su mala deca, starije i iscrpljene osobe, osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji provode dosta vremena u velikim kolektivima.
Specifična terapija za stomačni virus ne postoji. Daje se simptomatska terapija koja može da ublaži tegobe i ubrza vreme ozdravljenja. Zato se preporučuje odmor, lekovi za spuštanje temperature, voda, supe i čajevi da bi se sprečila dehidratacija, prilagođena ishrana (pirinač, kuvani krompir, tost, banane), kao i probiotici.
Namirnice koje treba izbegavati
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navedeno je da kod stomačnog virusa treba izbegavati masnu, prženu, slanu i začinjenu hranu, mleko i mlečne proizvode.
Preventivne mere su jačanje imuniteta, unošenje dovoljno vitamina i minerala, sprovođenje higijenskih mera, češće pranje ruku i dezinfekcija predmeta i površina koje svakodnevno koristimo.
