Vozovi na pruzi Beograd – Novi Sad od jutros po staroj brzini

„U prethodnih 48 sati radnici Železnice Srbije su neumorno radili kako bi se omogućilo korišćenje brze pruge za brzine od 200 kilometara na sat. Besprizorni lopovi su izvršili težak kriminalni akt, odnosno delo teške krađe sa ugrožavanjem bezbednosti saobraćaja, što je u jednom trenutku dovelo do toga da brzi vozovi idu 20 km/h, što nismo mogli da tolerišemo“, istakao je on.

Dodao je da su svi raspoloživi kapaciteti uključeni u sanaciju, čime je postignuto da se radovi na sanaciji obave u rekordno kratkom roku i da se od Beograda do Novog Sada ponovo stiže za 33 minuta.

„Nećemo tolerisati ovakve akte kao što je krađa kod Stare Pazove. Zadovoljan sam što policija ozbiljno radi svoj posao“, rekao je Momirović.

Dodao je da je uveren da će lopovi biti brzo uhapšeni i procesuirani i da će odgovarati za dela koja su počinili.

Nećemo zaustaviti investicije u železnicu

Radovi na srpskim železnicama poslednjih godina su tek početak velikog investicionog talasa koji se neće zaustaviti dok ne izgradimo brzu prugu od Novog Sada do Subotice, od Beograda ka Nišu i dok temeljno ne rekonstruišemo prugu od Beograda do Bara i ne vratimo ljude u vozove kao što je bilo pre 30 ili 50 godina, poručio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momorović.

On je, otvarajući izložbu „Nastanak i izgradnja železnice u Srbiji do Prvog svetskog rata“ u Železničkom muzeju u Beogradu, rekao da su tadašnja i sadašnja vremena na neki način slična.

„I na počecima izgradnje srpske železnice neki ljudi su uspeli da tehnološki iskorače iz tadašnje balkanske perspektive, izgrade železnicu i povežu se na evropske koridore, da od Srbije naprave vezu između Centalne, Zapadne i Istočne Evrope što je ona i danas ostala“, rekao je Momirović.

Prema njegovim rečima, sve ono što je u izgradnji i razvoju železnice ranije urađeno bi trebalo da nas motiviše da i dalje radimo na izgradnji železnice Srbije, jer je ona, kako je rekao, stub ne samo saobraćaja nego i ekonomije zemlje.

„Prethodnih godina smo pokazali da smo dostojni naslednici ljudi koji su radili prve pruge u Srbiji. Uložili smo dosta da rekonstruišemo našu železničku infrastrukturu, nabavljali nove vozove i sada dajemo sve od sebe da obezbedimo energetsku stabilnost za našu privredu i građane“, rekao je ministar Momirović.

Dodao je da će se raditi na tome da se radnicima na železnici vrati dostojanstvo, kao i da se ljudi vrate u vozove kao što je nekada bilo.

V.d. direktora Železnice Srbije Goran Adžić je istakao da se izložba odrzava u sklopu Evropskog dana baštine.

„Železnica Srbije od 2013. godine učestvuje aktivno u ovom događaju i svake godine se trudi da železnički sektor predstavi u što boljem svetlu“, rekao je on.

Naveo je da je poslednjih 10 godina urađeno mnogo u oblasti železničke infrastrukture i da će to biti nastavljeno završetkom pruge od Novog Sada do Subotice do 2025 godine, izgradnjom pruge prema Nišu.

Ocenio je da je urađeno toliko da bi u narednom periodu valjalo razmisliti da se i taj period predstavi na nekoj izložbi, kao što je ova danas otvorena o počecima razvoja srpske železnice.

Autorka izložbe i kustoskinja Železničkog muzeja Ivana Radojević Bošković istakla je da je izložba „Nastanak i izgradnja železnice u Srbiji do Prvog svetskog rata“ posvećena istoriji nastanka železnice i njenog razvoja, od prvih planova i ideja do konacne realizacije 1874. godine i do pocetka Prvog svetskog rata.

„Na izložbi su prikazani događaji od ključnog značaja za izgradnju železnice, zatim tehnička dostignuća njenih graditelja, faze izgradnje, zatim brojni predmeti i fotografije železničkog osoblja koje je radilo na njenoj izgradnji i kasnijem razvoju“, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, korišćeni su brojni dokumenti, originalne fotografije, ugovori, projekti, iz fondova Železničkog muzeja, Državnog arhiva Srbije i Narodne biblioteke, a sve sa ciljem da se što bolje osvetli i ljudima približi ovaj izuzetno važan period u istoriji naše železnice.

(tanjug.rs)